Пич (Кампече)
| Эвла | |
| Пич | |
|---|---|
| испан. Pich[1] | |
| 19°29′10″ къ. ш. 90°07′06″ м. д.HGЯO | |
| Пачхьалкх |
|
| Штат | Кампече |
| Истори а, географи а | |
| Центран локхалла | 116 метр[2] |
| Сахьтан аса | UTC−6 |
| Бахархой | |
| Бахархой | |
| Идентификаторан терахьаш | |
| Поштан индекс | 24572[4] |
| Автомобилан код | 4 |
| Картин тӀехь | |
Пич — Мексикин Кампече штатан Кампече муниципалитетера нах беха меттиг[5].
Географи
[бӀаьра нисйан | нисйан]Пич лаьтташ йу Мексикин къилба-малхбален декъехь, Юкатан ахгӀайренан къилбседа декъехь[6].
Климат
[бӀаьра нисйан | нисйан]| Климатограмма Пич | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Я | Ф | М | А | М | И | И | А | С | О | Н | Д |
28
29
18
|
20
31
19
|
9
33
21
|
19
35
22
|
57
36
24
|
215
35
24
|
174
35
23
|
219
34
23
|
203
34
23
|
164
32
22
|
40
31
20
|
33
30
19
|
| Температура в °C • Сумма осадков в мм | |||||||||||
Тропикин саваннин климат йу кхузахь, дукхах йолу йочанаш йогӀу догӀанан сезонехь июнера октябре кхаччалц.
Истори
[бӀаьра нисйан | нисйан]Дуьххьара хӀокху регионехь дӀатарбелла нах бу Гватемалера а, Гондурасера а, Чьяпасера а баьхкина майш. Майн цивилизацес баккхий кхиамаш бира 600—900 шерашкахь. 1000 шо гергахь дуьйна майн гӀаланаш лахйелира, уьш дӀатесира хууш доцу бахьанашца. Цо бахьана дира керла нах беха меттигаш кхолла а, майш а, чонтал а къаьмнаш интеграци йан а, цара латтийра йохк-эцаран зӀенаш Мексикин йуккъера лаьмнийн культурашца. XI бӀешерашкара XVI бӀешерашкара регион йекъна йара ша-ша пачхьалкхашна[7].
Дуьххьара испанхой кхаьчна оцу меттигашка 1517 шарахь Франсиско Эрнандес де Кордоба а, Антон де Аламинос а[8][9].
1824 шеран 29 апрелехь Кампече штатан йукъахь йу[10].
Бахархой
[бӀаьра нисйан | нисйан]Билгалдахарш
[бӀаьра нисйан | нисйан]- ↑ Национальный институт статистики и географии Мексики — 1983.
- ↑ Национальный институт статистики и географии Мексики — 1983.
- ↑ 1 2 Перепись населения Мексики 2020 года — Национальный институт статистики и географии Мексики.
- ↑ https://micodigopostal.org/campeche/campeche/
- ↑ The GeoNames geographical database (инг.) (2012).
- ↑ Actividad Económica (исп.). Enciclopedia de los Municipios y Delegaciones de México- Campeche. Mexico: Instituto para el Federalismo y el Desarrollo Municipal and Secretaría de Gobernación (2010). ТӀекхочу дата: 2011 шеран 9 декабрь.(ТӀе цакхочу хьажорг)
- ↑ Historia (исп.). Enciclopedia de los Municipios y Delegaciones de México- Campeche. Mexico: Instituto para el Federalismo y el Desarrollo Municipal and Secretaría de Gobernación (2010). ТӀекхочу дата: 2011 шеран 9 декабрь.(ТӀе цакхочу хьажорг)
- ↑ Alisau, Patricia (March 2003). "The riches of Campeche". Business Mexico. 13 (3): 50—53.
- ↑ Nomenclatura (исп.). Enciclopedia de los Municipios y Delegaciones de México- Campeche. Mexico: Instituto para el Federalismo y el Desarrollo Municipal and Secretaría de Gobernación (2010). ТӀекхочу дата: 2011 шеран 9 декабрь.(ТӀе цакхочу хьажорг)
- ↑ "SEP". sepdf.gob.mx(испан.). Архивйина оригинала 2011 ш. 26 октябрехь чуьра.
- ↑ Перепись населения Мексики 2000 года — Национальный институт статистики и географии Мексики.
- ↑ Перепись населения Мексики 2005 года — Национальный институт статистики и географии Мексики.
- ↑ Перепись населения Мексики 2010 года — Национальный институт статистики и географии Мексики.
Литература
[бӀаьра нисйан | нисйан]- Мексика // Словарь современных географических названий / Рус. геогр. о-во. Моск. центр; Под общ. ред. акад. В. М. Котлякова. Институт географии РАН. — Екатеринбург: У-Фактория, 2006.
- Альперович М. С. Рождение Мексиканского государства. — М.: Наука, 1979. — 168 с.
- Марчук Н. Н., Ларин Е. А., Мамонтов С. П. История и культура Латинской Америки (от доколумбовых цивилизаций до 1918 года): Учебное пособие / Н. Н. Марчук. — М.: Высшая школа, 2005. — 495 с. — ISBN 5060045196.
- Новая история стран Европы и Америки XVI—XIX века. В 3 ч. Ч. 3 : учеб. для студентов вузов / Под ред. А. М. Родригеса, М. В. Пономарёва. — М.: Гуманитар. изд. центр ВЛАДОС, 2008. — 703 с. — ISBN 9785691015564.
- Новейшая история стран Европы и Америки. XX век. В 3 ч. Ч. 1 : учеб. для студентов вузов / Под ред. А. М. Родригеса, М. В. Пономарёва. — М.: Гуманитар. изд. центр ВЛАДОС, 2005. — 463 с. — ISBN 569100607X.
Хьажоргаш
[бӀаьра нисйан | нисйан]- Мексикин бахархой.(испан.)
ХӀара чекхбаккханза йаззам бу Мексикин географех лаьцна. ГӀодехьа Википедина, хӀара йаззам тӀебуьзна. |