Пређи на садржај

Владимир Баранов-Росине

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Баранов-Росине
Аутопортрет, уље на платну, 1907, 75 × 50 cm. Приватна колекција, Париз
Пуно имеВладимир Давидович Баранов-Росіне
Име по рођењуШулим Волф Лејб Баранов
Датум рођења(1888-01-13)13. јануар 1888.
Место рођењаВелика Лепетиха, Руска Империја
Датум смртијануар 1944.(1944-01-00) (55/56 год.)
Место смртиАушвиц, Нацистичка Немачка
Занимањесликар, проналазач

Владимир Давидович Баранов-Росине (такође познат и као Баранов-Россине или Baranoff-Rossiné; рус. Владимир Давидович Баранов-Россине, 13. јануар 1888, Велика Лепетиха – јануар 1944, Аушвиц), рођен као Шулим Волф Лејб Баранов, био је сликар и вајар активан у Русији и Француској.[1][2][3] Његово стваралаштво припадало је авангардном покрету кубофутуризма.[4] Био је и проналазач и аутор више патената.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Владимир Баранов-Росине рођен је у Херсону, у Херсонској губернији Руске Империје, данашњој Херсонска област у Украјини, у јеврејској породици.

Године 1902. започео је школовање у Школи Друштва за унапређивање уметности у Санкт Петербургу. Од 1903. до 1907. студирао је на Царској академији уметности у истом граду. Године 1908. уписао је Руску уметничку академију, али је већ 1909. искључен због недоласка на наставу. Исте године излагао је у Кијеву са уметничком групом Звено, коју су основали Давид Бурљук и Владимир Бурљук. Године 1910. преселио се у Париз, где је до 1914. живео у уметничкој колонији La Ruche.[5] Тамо је боравио и радио заједно са уметницима као што су Александар Архипенко, Соња Делоне-Терк, Натан Алтман и други. Од 1911. редовно је излагао у Паризу.

По избијању Првог светског рата 1914. вратио се у Русију, а затим је одређено време провео у Норвешкој, где је 1916. организовао самосталну изложбу у Ослу.[5] По повратку у Русију, 1918. године излагао је у Петрограду са удружењем Мир искуства, а у Москви на изложби Јеврејског друштва за унапређивање уметности, заједно са Натаном Алтманом, Ел Лисицким и Давидом Штеренбергом. Године 1919. учествовао је на Првој државној изложби слободне уметности у Петрограду.

Исте године оженио се Раисом Јудин из Херсона. У марту 1920. добили су сина Јевгенија, али је Раиса преминула од последица порођаја.

Године 1922. радио је као предавач на Вишим уметничко-техничким радионицама (ВХУТЕМАС) у Москви. Те исте године учествовао је на Првој руској уметничкој изложби у Берлину. Две године касније, 1924, у Бољшом театру у Москви први пут је јавно представио свој изум, оптофонични клавир, инструмент који је истовремено производио звук и светлосне ефекте у боји, облике и текстуре, повезујући музику и визуелну уметност у синестетичко искуство.

Године 1925. емигрирао је у Француску. Током немачке окупације Француске у Другом светском рату, 1943. године, ухапшен је и депортован у нацистички концентрациони логор Аушвиц, где је убијен у јануару 1944. године.[5]

Проналасци

[уреди | уреди извор]

Уз стална експериментисања, Баранов-Росине је примењивао уметност боје у војне сврхе, користећи технику камуфлаже познату као Камелеон процес, коју је развијао и пласирао у сарадњи са Робером Делонеом. Сматра се аутором поентилистичке и динамичне војне камуфлаже. Такође је изумео фотохромометар, уређај који је омогућавао одређивање квалитета драгог камења. У другој области, усавршио је апарат за припрему, стерилизацију и дистрибуцију газираних пића под називом Мултиперко, који је у своје време добио више техничких признања.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ULAN Full Record Display: Baranoff-Rossiné, Vladimir (Russian painter and sculptor, 1888-1944, active in France)”. Union List of Artist Names (Getty Research). Приступљено 2022-12-17. 
  2. ^ Bowlt, John E. (2003), „Baranoff-Rossiné [Baranov], Vladimir”Неопходна новчана претплата, Oxford Art Online (на језику: енглески), Oxford University Press, doi:10.1093/gao/9781884446054.article.t006210, Приступљено 2023-11-16 
  3. ^ Demenok, Yevgeniy (2017-02-09). „Making Modernism: On Odessa's Most Pristine Parisian, Vladimir Baranov-Rossine”. Odessa Review (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  4. ^ „Baranoff-Rossiné, Wladimir”. Museo Nacional Thyssen-Bornemisza (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  5. ^ а б в „Baranov-Rossine Vladimir”. Adamovskiy Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  6. ^ Baranoff-Rossiné biography[мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Баранов-Росине&oldid=30124420”