Пређи на садржај

Компулзивно скроловање

С Википедије, слободне енциклопедије

Опсесивно-компулзивно скроловање (енгл. Doomscrolling) или опсесивно-компулзивно сурфовање (енгл. doomsurfing) је чин провођења прекомерне количине времена читајући велике количине кориснички генерисаног садржаја или вести на интернету и друштвеним мрежама.[1][2] Концепт је настао око 2020. у контексту пандемије COVID-19.

Анкете и студије указују на то да је компулзивно скроловање доминантно међу младима[3][4] и да се може сматрати обликом поремећаја зависности од интернета. Студија америчке Националне академије наука из 2019. године открила је да компулзивно скроловање може бити повезано са погоршањем менталног и физичког здравља.[5] Наведени су бројни разлози за зависност од ком скроловања, укључујући негативну пристрасност, страх од пропуштања, повећану анксиозност и покушаје преузимања контроле над неизвесношћу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Порекло

[уреди | уреди извор]

Пракса компулзивног скроловања може се упоредити са старијим феноменом из 1970-их названим синдром злог света, описаним као „веровање да је свет опасније место за живот него што заправо јесте као резултат дуготрајне изложености садржају везаном за насиље на телевизији“.[6] Студије показују да гледање узнемирујућих вести наводи људе да траже више информација о тој теми, стварајући бесконачни циклус.[7]

A photo of a person's hand while scrolling through news on smartphone
Особа која листа вести на паметном телефону.

У обичном говору, енглеска реч „doom“ се може превести као пропаст или проклетсво. У земљама енглеског говорног подручја реч „doom“ представља таму и зло, односећи се на нечију судбину (проклетство). Енглеска реч "surfing" у преводу значи сурфовање, јахање на таласима. У повојима интернета "surfing" је био уобичајени глагол који се користио у да опише процес прегледавања садржаја на интернету. Енглеска реч „scrolling“ (скроловање) се односи на клизање кроз онлајн садржај на екрану компјутера или мобилног телефона.[8] Након 3 године на листи „праћења“ Меријам-Вебстер речника, реч „doomscrolling“ је препозната као главна реч у септембру 2023.[9] Dictionary.com ју је изабрао за водећи месечни тренд у августу 2020.[10] Речник Маквори је прогласио реч „doomscrolling“ за реч године 2020.[11]

Популарност

[уреди | уреди извор]

Термин „doomscrolling“ је први пут употребљен 2018. када га је сковао Ашик Сидик,[12][13] сада копредседавајући Демократских социјалиста Америке. Термин је наставио да добија на популарности почетком 2020-их[14][15] кроз догађаје као што су пандемија COVID-19, протести против Џорџа Флојда, председнички избори у САД 2020. године, јуриш на Капитол САД 2021. и специјалну војну операцију у Украјини од 2022.[16] Примећено је да је сваки потоњи наведени догађај погоршао праксу „doomscrolling-а“.[17][18][19] компулзивно скроловање је постало широко распрострањено међу корисницима Твитера током пандемије COVID-19[20] и такође је био предмет дискусије у вези са климатском кризом.[21] Истраживање које је 2024. спровео Морнинг Консалт закључило је да приближно 31% одраслих Американаца редовно користи „doomscroll“ (компулзивно скроловање). Овај проценат је додатно увеличан са „миленијалцима“ (онима рођеним од краја 1980-их до почетка 1990-их) на 46%, а „генерацијом З“ (становништвом рођеним од краја 1990-их до почетка 2010-их) на 51%.[22]

Бесконачно скроловање

[уреди | уреди извор]

Бесконачно скроловање је дизајнерски приступ у изради веб сајтова који континуирано учитава садржај док корисник скролује надоле. Бесконачно скроловање елиминише потребу за пагинацијом, чиме подстиче понашање „doomscrolling-а“. Ова функција омогућава кориснику друштвених медија да „бесконачно скролује“, јер софтвер континуирано учитава нови садржај и приказује бескрајан ток информација. Сходно томе, ова функција може погоршати компулзивно скроловање јер уклања природне тачке заустављања на којима би корисник могао да застане.[23] Концепт бесконачног скроловања се понекад приписује Ази Раскину због елиминације пагинације веб страница, у корист континуираног учитавања садржаја док корисник скролује надоле по веб страници.[24] Раскин је касније изразио жаљење због изума, описујући га као „један од првих производа дизајнираних не само да помогну кориснику, већ да га намерно држе онлајн што је дуже могуће“.[25] Истраживање употребљивости сугерише да бесконачно скроловање може представљати проблем приступачности.[24] Недостатак знакова за заустављање описан је као пут ка проблематичном коришћењу паметних телефона и проблематичном коришћењу друштвених медија.[26][27]

Улога друштвених медија

[уреди | уреди извор]

Компаније друштвених медија играју значајну улогу у компулзивном скроловању зато што користе алгоритме дизајниране да максимизирају ангажовање корисника. Ови алгоритми дају приоритет садржају који је емоционално стимулативан, често фаворизујући негативне вести и сензационалистичке наслове како би корисници наставили да скролују. Пословни модели већине платформи друштвених медија у великој мери се ослањају на ангажовање корисника, што значи да што дуже људи остају на њиховим платформама, више реклама виде и више података се прикупља о њиховом понашању. Ово ствара циклус у којем се емоционално набијен садржај – често који укључује негативне или анксиозне информације – више пута гура корисницима, подстичући их да наставе да скролују и конзумирају више садржаја. Упркос добро документованим негативним ефектима компулзивног скроловања на ментално здравље, компаније друштвених медија су подстакнуте да одржавају ангажовање корисника путем ових метода, што појединцима отежава да се ослободе те зависности.[28]

Објашњења

[уреди | уреди извор]

Негативна пристрасност

[уреди | уреди извор]

Чин компулзивног скроловања може се приписати природној склоности ка негативности коју људи имају када конзумирају информације.[29] Пристрасност ка негативности је идеја да негативни догађаји имају већи утицај на ментално благостање од добрих догађаја.[30] Џефри Хол, професор комуниколошких студија на Универзитету Канзас у Лоренсу, примећује да због редовног стања задовољства појединца, потенцијалне претње провоцирају његову пажњу.[31] Један психијатар у Медицинском центру Векснер Државног универзитета Охаја приметио је да су људи „сви програмирани да виде негативно и да их привлачи негативно јер им то може физички наштетити“.[32] Он наводи еволуцију као разлог зашто људи траже такве негативности: ако би нечији преци, на пример, открили како би их неко створење могло повредити, могли би да предузму мере како би избегли злу судбину.[33]

Међутим, за разлику од примитивних људи, већина људи у модерно доба не схвата да самоиницијативно траже негативне информације. Алгоритми друштвених медија обраћају пажњу на садржај у који се корисници упуштају и приказују објаве сличне природе.[34] Према речима директора клинике Центра за лечење и проучавање анксиозности Медицинског факултета Перелман: „Људи имају питање, желе одговор и претпостављају да ће се осећати боље када га добију... Настављате да скролујете и скролујете. Многи мисле да ће то бити корисно, али се на крају осећају још горе.“[35]

Страх од пропуштања

[уреди | уреди извор]

компулзивно скроловањее се такође може објаснити страхом од пропуштања (енгл. Fear of missing out), уобичајеним страхом који тера људе да учествују у активностима које им можда нису корисне, али које се плаше да пропусте.[36] Овај страх се примењује и у свету вести и друштвених медија. Истраживање које је спровела Статиста 2013. године показало је да је више од половине Американаца доживело Страх од пропуштања на друштвеним медијима; даља истраживања су показала да је овај страх погодио 67% италијанских корисника 2017. године и 59% пољских тинејџера 2021. године.[37]

Стога, Бетани Тичман, професорка психологије на Универзитету у Вирџинији, наводи да је Страх од пропуштања вероватно повезан са компулзивним скроловањем због страха особе да ће пропустити кључне негативне информације.[38]

Тражење контроле

[уреди | уреди извор]

Опсесивно конзумирање негативних вести на интернету може се делимично приписати психолошкој потреби особе за контролом. Као што је раније речено, пандемија COVID-19 поклопила се са праксом компулзивног скроловања. Вероватни разлог за то је да су током неизвесних времена људи склонији компулзивном скроловању као начину да прикупе информације и осете да имају контролу над ситуацијом. Људи то раде како би појачали своје уверење да ће им информисаност и контрола пружити заштиту од лоших ситуација.[39] Међутим, док покушавају да преузму контролу, најчешће као последица компулзивног скроловања, појединци развијају још већу анксиозност у свом погледу на околину и дешавања у њој.[40]

Анатомија мозга

[уреди | уреди извор]

компулзивно скроловање је присилна потреба да се заокупимо негативним вестима и може бити резултат еволутивног механизма где су људи „програмирани да прате и предвиђају опасност“.[41] Честим праћењем догађаја који окружују негативне наслове и тежња да се остане информисан може пружити осећај боље припремљености; међутим, продужено скроловање такође може довести до погоршања расположења и менталног здравља јер се лични страхови повећавају.

Доњи фронтални гирус (енгл. Inferior frontal gyrus), игра важну улогу у обради информација и интегрисању нових информација у веровања о стварности.[42] [43] У IFG-у, мозак „селективно филтрира лоше вести“ када му се представе нове информације. Када је особа опседнута скроловањем мозак се може осећати угрожено и искључити свој „филтер лоших вести“.

У студији у којој су истраживачи манипулисали левим IFG-ом користећи транскранијалну магнетну стимулацију (TMS), пацијенти су били склонији укључивању негативних информација.[44] Ово сугерише да леви IFG може бити одговоран за спречавање лоших вести да промене лична уверења; када су учесницима представљене повољне информације и када су примили TMS, мозак им је и даље ажурирао лична уверења као одговор на позитивне вести. Студија такође сугерише да мозак селективно филтрира информације и ажурира уверења на начин који смањује стрес и анксиозност обрађујући добре вести са већим нивоом приоритета. Повећано компулзивно скроловање излаже мозак већим количинама неповољних вести и може ограничити способност мозга да прихвати добре вести и одбаци лоше вести; ово може довести до негативних емоција које чине да се човек осећа анксиозно, депресивно и изоловано.[45]

Утицаји на здравље

[уреди | уреди извор]

Психолошки ефекти

[уреди | уреди извор]

Здравствени стручњаци су саветовали да компулзивно скроловање може негативно утицати на постојеће проблеме менталног здравља.[46][47][48] Иако укупни утицај који компулзивно скроловање има на људе може да варира, често може изазвати анксиозност, стрес, страх, депресију и изолацију.[49]

Истраживање

[уреди | уреди извор]

Професори психологије на Универзитету у Сасексу спровели су студију у којој су учесници гледали телевизијске вести које су се састојале од „позитивно, неутрално и негативно означеног материјала“.[50][51] Студија је открила да су учесници који су гледали негативне вести показали повећање анксиозности, туге и негативних предосећања у вези са личним бригама.[50]

Студија коју су спровели истраживачи психологије у сарадњи са Хафингтон постом открила је да су учесници који су гледали три минута негативних вести ујутру имали 27% већу вероватноћу да пријаве лош дан шест до осам сати касније. У поређењу с тим, група која је гледала вести усмерене на решења пријавила је добар дан у 88% случајева.[52]

Избегавање вести

[уреди | уреди извор]

Неки људи су почели да се носе са обиљем негативних вести тако што их потпуно избегавају. Студије из 2017. и 2022. године показале су да избегавање вести расте и да је 38% људи признало да понекад или често активно избегава вести у 2022. години, у односу на 29% у 2017. години.[53]

Студија Ројтерсовог института за проучавање новинарства Универзитета у Оксфорду из 2024. показала је да све већи број људи избегава вести.[54] У 2023. години, 39% људи широм света је изјавило да активно избегава вести, у односу на 29% у 2017. години. Студија сугерише да сукоби у Украјини и на Блиском истоку могу бити фактори који доприносе овом тренду. У Великој Британији, интересовање за вести се скоро преполовило од 2015. године.[55]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Staying up late reading scary news? There's a word for that: 'doomscrolling'”. Business Insider. Приступљено 2021-01-07. 
  2. ^ „On 'Doomsurfing' and 'Doomscrolling'”. Merriam-Webster (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2020-04-24. г. Приступљено 2021-08-25. 
  3. ^ Briggs, Ellyn (2024-03-20). „How Americans Feel About Doomscrolling”. Morning Consult Pro (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-21. 
  4. ^ Perez, Sarah (2022-07-13). „Kids and teens spend more time on TikTok than YouTube”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-11. 
  5. ^ Soroka S, Fournier P, Nir L (септембар 2019). „Cross-national evidence of a negativity bias in psychophysiological reactions to news”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 116 (38): 18888—18892. Bibcode:2019PNAS..11618888S. PMC 6754543 Слободан приступ. PMID 31481621. doi:10.1073/pnas.1908369116 Слободан приступ. 
  6. ^ „Doomscrolling Is Slowly Eroding Your Mental Health”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2021-01-07. 
  7. ^ Park CS (2015-10-02). „Applying "Negativity Bias" to Twitter: Negative News on Twitter, Emotions, and Political Learning”Неопходна новчана претплата. Journal of Information Technology & Politics (на језику: енглески). 12 (4): 342—359. ISSN 1933-1681. S2CID 147342965. doi:10.1080/19331681.2015.1100225. 
  8. ^ „On 'Doomsurfing' and 'Doomscrolling'”. Merriam-Webster (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2020-04-24. г. Приступљено 2021-08-25. 
  9. ^ „We Added 690 New Words to the Dictionary for September 2023”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-21. 
  10. ^ „The Dictionary.com Word Of The Year For 2020 Is ...”. Dictionary.com (на језику: енглески). 2020-11-30. Приступљено 2021-04-08. 
  11. ^ „The Committee's Choice & People's Choice for Word of the Year 2020”. Macquarie Dictionary. 2020-12-07. Архивирано из оригинала 2014-01-14. г. Приступљено 2021-08-31. 
  12. ^ „‘Doomscrolling’: A Twitter Habit Is the New, High-Tech Way to Slide Into Despair”. www.wsj.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-10. 
  13. ^ Phelps, Addison (16. 4. 2025). „Why students doomscroll”. The Crimson White. 
  14. ^ „Staying up late reading scary news? There's a word for that: 'doomscrolling'”. Business Insider. Приступљено 2021-01-07. 
  15. ^ „Why we're obsessed with reading bad news — and how to break the 'doomscrolling' habit”. www.yahoo.com (на језику: енглески). јул 2020. Приступљено 2021-01-07. 
  16. ^ „Obsessed? Frightened? Wakeful? War in Ukraine sparks return of doomscrolling”. TheGuardian.com. 6. 3. 2022. 
  17. ^ „On 'Doomsurfing' and 'Doomscrolling'”. Merriam-Webster (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2020-04-24. г. Приступљено 2021-08-25. 
  18. ^ „Doomscrolling, explained”. Vox. 2020-11-03. Приступљено 2021-01-06. 
  19. ^ „The Doomscrolling Capital of the Internet”. Time. Приступљено 2021-01-07. 
  20. ^ „Twitter sees record number of users during pandemic, but advertising sales slow”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2021-04-08. 
  21. ^ Amanda Hess (3. 2. 2022). „Apocalypse When? Global Warming's Endless Scroll”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 25. 9. 2022. 
  22. ^ Briggs, Ellyn (2024-03-20). „How Americans Feel About Doomscrolling”. Morning Consult Pro (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-21. 
  23. ^ „Infinite Scroll Advantages & Disadvantages | Built In”. builtin.com (на језику: енглески). 2022-11-22. Приступљено 2024-03-29. 
  24. ^ а б Murano, Pietro; Sharma, Sushil (2020-02-18). „A usability evaluation of Web user interface scrolling types”. First Monday. 25 (3). S2CID 216020691. doi:10.5210/fm.v25i3.10309 Слободан приступ. hdl:10642/8218 Слободан приступ. 
  25. ^ Knowles, Tom (2019). „I'm so sorry, says inventor of endless online scrolling”. The Times. Приступљено 10. 9. 2022. 
  26. ^ Noë, Beryl; Turner, Liam D.; Linden, David E.J.; Allen, Stuart M.; Winkens, Bjorn; Whitaker, Roger M. (октобар 2019). „Identifying Indicators of Smartphone Addiction Through User-App Interaction”. Computers in Human Behavior. 99: 56—65. PMC 6686626 Слободан приступ. PMID 31582873. doi:10.1016/j.chb.2019.04.023. 
  27. ^ Purohit, Aditya Kumar; Barclay, Louis; Holzer, Adrian (април 2020). „Designing for Digital Detox: Making Social Media Less Addictive with Digital Nudges”. Extended Abstracts of the 2020 CHI Conference on Human Factors in Computing Systems. стр. 1—9. ISBN 9781450368193. doi:10.1145/3334480.3382810. 
  28. ^ „Doomscrolling: The Addiction You Didn't Know You Had - Pro Tool Scout”. protoolscout.com (на језику: енглески). 2024-11-04. Архивирано из оригинала 04. 01. 2025. г. Приступљено 2024-11-11. 
  29. ^ „Why we're obsessed with reading bad news — and how to break the 'doomscrolling' habit”. www.yahoo.com (на језику: енглески). јул 2020. Приступљено 2021-01-07. 
  30. ^ Baumeister RF, Bratslavsky E, Finkenauer C, Vohs KD (2001). „Bad is Stronger than Good” (PDF). Review of General Psychology (на језику: енглески). 5 (4): 323—370. ISSN 1089-2680. S2CID 13154992. doi:10.1037/1089-2680.5.4.323. 
  31. ^ Megan Marples (26. 2. 2021). „Doomscrolling can steal hours of your time -- here's how to take it back”. CNN. Приступљено 2021-04-08. 
  32. ^ Network, The Learning (2020-11-03). „'Doomscrolling'”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-04-08. 
  33. ^ „There's a Reason You Can't Stop Looking at Bad News—Here's How to Stop”. Health.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 07. 2020. г. Приступљено 2021-01-07. 
  34. ^ Megan Marples (26. 2. 2021). „Doomscrolling can steal hours of your time -- here's how to take it back”. CNN. Приступљено 2021-04-08. 
  35. ^ „There's a Reason You Can't Stop Looking at Bad News—Here's How to Stop”. Health.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 07. 2020. г. Приступљено 2021-01-07. 
  36. ^ Przybylski, Andrew K.; Murayama, Kou; DeHaan, Cody R.; Gladwell, Valerie (јул 2013). „Motivational, emotional, and behavioral correlates of fear of missing out”Неопходна новчана претплата. Computers in Human Behavior (на језику: енглески). 29 (4): 1841—1848. doi:10.1016/j.chb.2013.02.014. 
  37. ^ „Social Media and FOMO”. Social Media Victims Law Center (на језику: енглески). 2023-12-04. Приступљено 2024-03-28. 
  38. ^ Brenner, Carla Delgado, Brad (2022-05-06). „Why you can't stop doomscrolling and 5 tips to halt the vicious cycle”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-28. 
  39. ^ Satici, Seydi Ahmet; Gocet Tekin, Emine; Deniz, M. Engin; Satici, Begum (2023-04-01). „Doomscrolling Scale: its Association with Personality Traits, Psychological Distress, Social Media Use, and Wellbeing”. Applied Research in Quality of Life (на језику: енглески). 18 (2): 833—847. ISSN 1871-2576. PMC 9580444 Слободан приступ. PMID 36275044. doi:10.1007/s11482-022-10110-7. 
  40. ^ Conversation, The (2022-09-09). „Doomscrolling Isn't Just Bad For Your Brain, Study Finds. Here's How to Stop”. ScienceAlert (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-29. 
  41. ^ Blades R (март 2021). „Protecting the brain against bad news”. CMAJ. 193 (12): E428—E429. PMC 8096381 Слободан приступ. PMID 33753370. doi:10.1503/cmaj.1095928 Слободан приступ. 
  42. ^ Blades R (март 2021). „Protecting the brain against bad news”. CMAJ. 193 (12): E428—E429. PMC 8096381 Слободан приступ. PMID 33753370. doi:10.1503/cmaj.1095928 Слободан приступ. 
  43. ^ Sharot T, Kanai R, Marston D, Korn CW, Rees G, Dolan RJ (октобар 2012). „Selectively altering belief formation in the human brain”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 109 (42): 17058—62. Bibcode:2012PNAS..10917058S. PMC 3479523 Слободан приступ. PMID 23011798. doi:10.1073/pnas.1205828109 Слободан приступ. 
  44. ^ Sharot T, Kanai R, Marston D, Korn CW, Rees G, Dolan RJ (октобар 2012). „Selectively altering belief formation in the human brain”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 109 (42): 17058—62. Bibcode:2012PNAS..10917058S. PMC 3479523 Слободан приступ. PMID 23011798. doi:10.1073/pnas.1205828109 Слободан приступ. 
  45. ^ „There's a Reason You Can't Stop Looking at Bad News—Here's How to Stop”. Health.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 07. 2020. г. Приступљено 2021-01-07. 
  46. ^ Blades R (март 2021). „Protecting the brain against bad news”. CMAJ. 193 (12): E428—E429. PMC 8096381 Слободан приступ. PMID 33753370. doi:10.1503/cmaj.1095928 Слободан приступ. 
  47. ^ Sestir MA (2020-05-29). „This is the Way the World "Friends": Social Network Site Usage and Cultivation Effects”. The Journal of Social Media in Society (на језику: енглески). 9 (1): 1—21. Архивирано из оригинала 14. 8. 2020. г. Приступљено 8. 4. 2021. 
  48. ^ „Website reports only good news for a day, loses two thirds of its readers”. The Independent (на језику: енглески). 2014-12-05. Приступљено 2021-04-08. 
  49. ^ „The Mean-World Syndrome”. Thought Maybe (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-08. 
  50. ^ а б Johnston WM, Davey GC (фебруар 1997). „The psychological impact of negative TV news bulletins: the catastrophizing of personal worries”. British Journal of Psychology. 88 ( Pt 1) (1): 85—91. PMID 9061893. doi:10.1111/j.2044-8295.1997.tb02622.x. 
  51. ^ „Consuming Negative News Can Make You Less Effective at Work”. Harvard Business Review. 2015-09-14. ISSN 0017-8012. Приступљено 2021-04-08. 
  52. ^ „Consuming Negative News Can Make You Less Effective at Work”. Harvard Business Review. 2015-09-14. ISSN 0017-8012. Приступљено 2021-04-08. 
  53. ^ „Overview and key findings of the 2022 Digital News Report”. Reuters Institute for the Study of Journalism (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-11. 
  54. ^ „Digital News Report 2024” (PDF). Reuters Institute for the Study of Journalism. стр. 27. 
  55. ^ „More people turning away from news, Reuters Institute report says”. www.bbc.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-17. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Компулзивно_скроловање&oldid=30388787”