Кохтла-Јарве
| Кохтла-Јарве | |
|---|---|
Културни центар | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Округ | Ида-Виру |
| Општина | Кохтла-Јарве |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 45.740 |
| — густина | 1.095,04 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 24′ 00″ С; 27° 17′ 00″ И / 59.4° С; 27.283333° И |
| Временска зона | ЕЕТ (UTC+2) EEST (UTC+3) |
| Апс. висина | 68 m |
| Површина | 41,77 km2 |
| Веб-сајт | |
| kohtla-jarve | |
Кохтла-Јарве (ест. Kohtla-Järve, рус. Кохтла-Ярве) је четврти по величини град у Естонији, смештен у североисточном делу државе. Град се налази у округу Ида-Виру, али и поред величине није управно средиште овог округа.
Природни услови
[уреди | уреди извор]Кохтла-Јарве налази у североисточном делу Естоније, на путу Талин-Санкт Петербург. Град је удаљен 160 km источно од главног града Талина, а од Санкт Петербурга 200 km западно.
Рељеф: Град Кохтла-Јарве је смештен у равничарском подручју, на приближно 50 m надморске висине. Град је посебан, будући да га заправо чини неколико мањих градића (6-7) на међусобној удаљености до 30 километара.
Клима: У Кохтла-Јарвеу влада нешто оштрији облик континенталне климе. Град спада у хладније у Естонији.
Воде: Око Кохтла-Јарвеа постоји неколико малих ледничких језера и пар малих водотока. 15ак километара северно од града налази се Фински залив Балтичког мора.
Историја
[уреди | уреди извор]Град Кохтла-Јарве је млад град, мада је дато подручје насељено од времена праисторије. Настанак града везан је за окриће уљаних шкриљаца у овом делу Естоније и почетак њихове експлоатације после Другог светског рата. 1946. године овде је основан данашњи град са новим (махом руским) становништвом. Када се Естонија поново осамосталила 1991. година град се нашао у њеним границама, али је као изразито „руско насеље“ са наглашеним индустријским карактером почео пропадати.
Становништво
[уреди | уреди извор]Кохтла-Јарве данас има око 45.000 становника, што је упола мање него пре три децније (1980. - 90 хиљ. ст.).
Око 70% градског становништва су Руси. Етнички Естонци чине 21% градског становништва, а остатак су други народи из нившег СССР-а. Руски језик је претежан у граду и матерњи је за преко огромну већину градског становништва.
Привреда
[уреди | уреди извор]Због лоших односа месних Руса и Естонаца и израженог индустријског карактера град је већ годинама у озбиљној привредној кризи.
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Градски парк
-
Здање управе
-
Дом културе
-
Градске четврти из времена комунизма
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Становништво
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година |
|---|
| Становништво |