Преводилачка служба Аутономне Покрајине Војводине
| Преводилачка служба Аутономне Покрајине Војводине | |
|---|---|
 | |
| Основана је | 1968 г. |
| Језичке групе | на мађарском, словачком, румунском и русинском језику, касније на хрватском и енглеском језику |
| Преводи се на | српски, мађарски, словачки, румунски, русински, хрватски и енглески језик |
| Врсте превођења | 1. Превођења у писменом облику 2. Симултан превођење на састанцима 3. Консекутивно превођење |
| Корисници услуга | Скупштина АПВ, сви покрајински секретаријати, јавна предузећа, службе, фондови и организације које оснива Покрајинска влада |
Преводилачка служба Аутономне покрајине Војводине јесте државна служба активна на територији АПВ.
Историја
[уреди | уреди извор]Статутом АП Војводине је 1948. године националним мањинама у АП Војводини, између осталих права, гарантована је слобода употребе њиховог језика, а Пословником Народне скупштине АП Војводине исте године сваком посланику дато је право да говори на свом матерњем језику.[1]
Статутом из 1953. године ближе су утврђена права националних мањина, док деценију касније – новим статутом из 1963. године, националним мањинама је омогућено да објављују важније покрајинске одлуке и општа акта, као и законе и друге прописи којима се уређују права и дужности грађана, у преводу са српског на језике националних мањина.
Преводилачка служба на покрајинском нивоу основана је 1968. године. Уставним законом из 1969. године обезбеђена је равноправна употреба мађарског, словачког, румунског и русинског језика, а исте године формирана је Комисија за утврђивање истоветности текстова покрајинских закона и других аката на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском језику Скупштине АП Војводине.
Година 1975. донела је реорганизацију – формирана је Преводичака служба као заједничка стручна служба Скупштине АП Војводине и Извршног већа. У то време, па до краја осемдесетих година, свака језичка група имала је по четири до шест преводилаца, два лектора и два дактилографа.
Хрватски језик је стекао статус језика у службеној употреби касније у односу на поменуте језике. Данас у оквиру Преводилачке службе постоје и преводиоци за енглески језик.
Осим преводилаца за мањинске језике и за енглески језик, лектора за мањинске језике и дактилографа, у преводилачком пословном процесу учествовали су и лектори за српски језик који су бринули о писмености, граматици и стилу преведених докумената и о њиховој усоглашености са књижевном нормом српског језика.
Организација служби
[уреди | уреди извор]Некадашња Преводилачка служба данас је организована у два одељења у саставу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице.[2] Састоји се од пет језичких група и једног одељења. Група за мађарски језик, Група за словачки језик, Група за румунски језик и Група за русински језик налазе се у Одељењу за остваривање права националних мањина – националних заједница и преводилачке послове. Група за лекторисање и хрватски језик и Одсек за стране језике део су Одељења за лекторисање и послове превођења. У Одсеку за стране језике раде преводиоци за енглески језик.
Два одељења за преводилачке послове су практично сервис за услуге које користе сви покрајински органи – Скупштина АПВ и сви покрајински секретаријати, затим јавна предузећа, службе, фондови и организације које оснива Покрајинска влада, а за помоћ се јављају и индиректни корисници буџетских средстава којима је оснивач Покрајина.
Преводилачки послови данас обухватају услуге превођења у писменом облику са српског језика на мађарски, словачки, румунски, русински и хрватски језик који су у службеној употреби у АП Војводини, као и на енглески језик. Такође, преводи се са поменутих језика на српски језик. Под пословима лекторисања подразумева се брига о стилској, правописној и граматичкој исправности прописа и општих аката и њиховој усоглашености са књижевном нормом српског језика.
Осим превођења у писменом облику за све поменуте кориснике услуга, запослени у два одељења симултано преводе седнице Скупштине АПВ на језике у службеној употреби у покрајинским органима. Такође, симултано односно консекутивно се преводи на разним стручним семинарима, симпозијумима, састанцима званичника и на сложеним међународним вишедневним конференцијама.
Један од кључних преводилачких послова у групама за мањинске језике је превођење "Службеног листа АПВ" са српског језика на језике у службеној употреби у органима покрајинске управе. Тако се "Службени лист АПВ" преводи и објављује на мађарском, словачком, русинском, румунском и хрватском језику.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Statut Autonomne pokrajine Vojvodine, Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine, www.skupstinavojvodine.gov.rs
- ^ Služba za prevodilačke poslove, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice, www.puma.vojvodina.gov.rs
Литература
[уреди | уреди извор]- Педесет година од оснивања Преводилачке службе у АП Војводини, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, (уредник и приређивач Милош Зубац), Нови Сад 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Сектор за националне мањине - националне заједнице и преводилачке послове, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине - националне заједнице, www.puma.vojvodina.gov.rs
- Русин Евгениј Џуња (1919–2000) – оснивач Преводилачке службе АПВ, Друштво за русински језик, књижевност и културу, Studia Ruthenica 22-2017, стр. 41-46
- Stanje manjinskih jezika u Srbiji – Uloga obrazovnog sistema u očuvanju jezika, Verica, www.pravamanjina.rs, oktobar 23, 2024
- Pola veka Prevodilačke službe u pokrajinskim organima, RT Vojvodina, /rtv.rs/, 10. decembar 2018.
- Педесет година од оснивања Преводилачке службе у АП Војводини, DCOBISS, Издавање и производња - Novi Sad : Forum, 2018, Језик - српски, мађарски, словачки, румунски, украјински, хрватски, енглески, ISBN - 978-86-323-1064-3
