Пређи на садржај

Прислушкивање

С Википедије, слободне енциклопедије
Кардинали прислушкују у Ватикану. Слика fr, 1895

Прислушкивање је чин тајног или скривеног слушања приватних разговора или комуникација других без њиховог пристанка у циљу прикупљања информација.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Глагол прислушкивати потиче од именице прислушкивач ("особа која прислушкује"), која је формирана од сродне именице која се односи на "капање воде са стреха куће; тло на које таква вода пада".[1]

Прислушкивач је био неко ко би висио са стреха зграде да би чуо шта се говори унутра. ПБС документарци Inside the Court of Henry VIII (8. април 2015)[2] и Secrets of Henry VIII's Palace (30. јун 2013) укључују сегменте који приказују и разматрају "прислушкиваче", резбарене дрвене фигуре које је Хенри VIII уградио у стрехе (преклапајуће ивице греда у плафону) Хемптон корта да би обесхрабрио нежељене трачеве или неслагање са краљевим жељама и владавином, да би изазвао параноју и страх,[2] и да покаже да се све што се тамо каже прислушкује; дословно, да зидови имају уши.[3]

Вектори прислушкивања укључују телефонске линије, мобилне мреже, е-пошту и друге методе приватних тренутних порука. Уређаји који подржавају VoIP и други комуникациони софтвер такође су рањиви на електронско прислушкивање путем компјутерских вируса категорисаних као тројански вируси или шире као шпијунски софтвер.

Мрежни напади

[уреди | уреди извор]

Мрежно прислушкивање је напад на мрежном слоју који се фокусира на заробљавање малих пакета из мреже које преносе други рачунари и читање садржаја података у потрази за било којом врстом информација.[4] Ова врста мрежног напада је генерално једна од најефикаснијих јер се не користе услуге шифровања и када је веза између две крајње тачке слаба и није безбедна.[5] Такође је повезано са прикупљањем метаподатака.

Безбедност

[уреди | уреди извор]

Постоји растући значај безбедности у комуникационим системима, посебно у бежичној технологији. Потреба за безбедносним мерама на различитим нивоима, укључујући софтверско шифровање, заштиту хардвера (нпр., модули поверљиве платформе), па чак и физички слој користећи инжењерство таласног фронта је кључнија него икад.[6]

Истраживачи су изразили важност решавања проблема приватности од напада прислушкивања јер они утичу на права корисника и способност поверења у уређаје као и цео интернет. Обезбеђивање да корисници имају поверење и сигурност у својим интернет активностима тако да корисници наставе да се активно укључују у систем и деле податке.[7]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „eavesdrop – Definition of eavesdrop in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries – English. Архивирано из оригинала 11. август 2017. г. Приступљено 10. септембар 2023. 
  2. ^ а б Inside the Court of Henry VIII. Public Broadcasting Service. 8. април 2016. Архивирано из оригинала 01. 06. 2019. г. Приступљено 22. 05. 2025. 
  3. ^ Столзноу, Карен (7. август 2014). „Eavesdropping: etymology, meaning, and some creepy little statues”. KarenStollznow.com. Архивирано из оригинала 28. јул 2018. г. Приступљено 23. јун 2016. 
  4. ^ „TeamMentor 3.5”. vulnerabilities.teammentor.net. Архивирано из оригинала 27. септембар 2019. г. Приступљено 27. септембар 2019. 
  5. ^ „What Are Eavesdropping Attacks?”. Fortinet (на језику: енглески). Приступљено 2. октобар 2021. 
  6. ^ Ma, Jianjun; Shrestha, Rabi; Adelberg, Jacob; Yeh, Chia-Yi; Hossain, Zahed; Knightly, Edward; Jornet, Josep Miquel; Mittleman, Daniel M. (новембар 2018). „Security and eavesdropping in terahertz wireless links”. Nature (на језику: енглески). 563 (7729): 89—93. Bibcode:2018Natur.563...89M. ISSN 1476-4687. PMID 30323288. S2CID 53085137. doi:10.1038/s41586-018-0609-x. 
  7. ^ Anajemba, Joseph Henry; Iwendi, Celestine; Razzak, Imran; Ansere, James Adu; Okpalaoguchi, Izuchukwu Michael (2022). „A Counter-Eavesdropping Technique for Optimized Privacy of Wireless Industrial IoT Communications”. IEEE Transactions on Industrial Informatics. 18 (9): 6445—6454. doi:10.1109/TII.2021.3140109. Приступљено 9. фебруар 2024.