Разговор:Јернеј Копитар
Додај тему| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
| Архиве: 1 | |||
Уклањање поглавља - Политички циљеви
[уреди извор]Поглавље "Политички циљеви" је уклоњено јер је садржало неосноване тврдње и теорије завере које крше основна начела Википедије о неутралној тачки гледишта (NPOV) и забрани оригиналног истраживања (NOR). Информације о наводној "конспиративној делатности" и улози Копитара у стварању украјинског језика нису биле поткрепљене кредибилним академским изворима.
Уместо њега, креирано је ново поглавље "Аустрославизам и политички контекст". Овај одељак је у потпуности заснован на провереној научној литератури, пружајући тачан и чињенично утемељен приказ Копитаровог деловања. Ова измена има за циљ побољшање квалитета и поузданости чланка у складу са смерницама пројекта. — Mmns21 (разговор) 13:03, 14. јун 2025. (CEST)
Ново поглавље - аутоматски филтер не дозвољава да га поставим, ако неко знада реши проблем
[уреди извор]Аустрославизам и политички контекст
[уреди извор]Јернеј Копитар је био истакнути заговорник аустрославизма — политичког програма који је опстанак и развој словенских народа видео у оквиру Хабзбуршке монархије.[1][2] За разлику од панслависта, поборници аустрославизма су промовисали идеју словенске лојалности према династији Хабзбурга.[1] Као политички концепт, аустрославизам је обликован у првој половини 19. века са циљем решавања словенског питања под окриљем Аустријског царства.[1][2]
Копитар је сматран једним од најважнијих протагониста овог пројекта.[1][3] Веровао је да би се политички и културни развој аустријских Словена требало одвијати унутар оквира аустријске државе, уз очување националних језика и обичаја.[1] Истицао је да Аустрија има легитимитет да преузме иницијативу у односима с Русијом, будући да су на њеној територији били у употреби сви словенски језици, док је у Русији био заступљен само један.[1] За њега, аустрославизам је представљао патриотску неопходност.[1][3] Корени његовог аустрославизма налазе се у чланцима Faustin Prohdzka und Joseph Zlobicky и Patriotische Phantasien eines Slaven, објављеним 1810. године, где је пласирао идеју о Бечу као центру словенства, са јасним антируским ставом.[1][3]
Сарадња са Вуком Караџићем
У складу са својим аустрославистичким уверењима, Копитар је настојао да усмерава и делатност Вука Стефановића Караџића.[3] Циљ му је био да умањи културни утицај Русије на Србе и да их кроз језичку реформу приближи католичким Јужним Словенима под хабзбуршком влашћу.[3] Сматрао је да је српску књижевност могуће уздићи до позиције на којој би постала „опасан ривал руској књижевности”.[3] Како би то постигао, увидео је да је Србима неопходна граматика, речник и сакупљене народне песме, што је и саветовао Вуку.[3]
Научна процена и спорови
Копитаров рад је био предмет и оштрих полемика. Посебно је познат његов сукоб са Матијом Чопом и Францетом Прешерном око правописног питања. Док је Копитар, као аустрослависта, сматрао да се словеначки језик треба уклопити у ширу јужнословенску језичку слику, Чоп и Прешерн су заговарали модернизацију кроз прихватање Гајеве латинице.[1] Упркос овим сукобима, Копитар се данас сматра кључном фигуром словеначког културног препорода и једним од утемељивача модерне славистике.[1] — Mmns21 (разговор) 13:09, 14. јун 2025. (CEST)
Ознаке
[уреди извор]Грешком сам осим оригиналне додао на још једно место ознаке за
 | Овај чланак вероватно садржи оригинално истраживање. |
и
 | Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Колико могу да видим могу да их додам али не и да уклоним ове ознаке. Молим да неко са овлашћењем ово поправи. Хвала. — Mmns21 (разговор) 13:12, 14. јун 2025. (CEST)
- ^ а б в г д ђ е ж з и Симоновић, Владимир (2024). „Јернеј Копитар у светлу панславизма и аустрославизма: између филологије и политике” (PDF). Slovenika (10): 59—75.
- ^ а б Перовић, Радослав (1937). Око аустрославизма и југословенске идеје: преписка П.Д. Секеровића са Фр. Палацким и Ј.К. Шафариком. Београд: Српска краљевска академија. стр. 4—5.
- ^ а б в г д ђ е Драгишић, Петар (2023-03-28). „ВУК, КОПИТАР И АУСТРИЈСКА ГЕОПОЛИТИКА”. Stella polare. Приступљено 2024-09-15.