Ричмонд (Вирџинија)
| Ричмонд енгл. Richmond | |
|---|---|
Ричмонд | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Савезна држава | |
| Округ | Независни град |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2024. | 233.655 (процена) |
| — густина | 1,239,8 ст./km2 |
| Агломерација (2020) | 1.339.182 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 37° 32′ 27″ С; 77° 25′ 58″ З / 37.540972° С; 77.432889° З |
| Временска зона | UTC-5, лети UTC-4 |
| Апс. висина | 45,7 m |
| Површина | 162,0 km2 |
| — копно | 155,6 km2 |
| — вода | 6,4 km2 |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 804 |
| ЗИП код | 23173, 23218–23242, 23249–23250, 23255, 23260–23261, 23269, 23273–23274, 23276, 23278–23279, 23282, 23284–23286, 23288–23295, 23297–23298, 23221, 23225, 23226, 23220 23173, 23218-23242, 23249-23250, 23255, 23260-23261, 23269, 23273-23274, 23276, 23278-23279, 23282, 23284-23286, 23288-23295, 23297-23298, 23221, 23225, 23226 |
| ФИПС код | 51-67000 |
| ГНИС код | 1499957 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Ричмонд (енгл. Richmond) је главни град савезне државе Вирџинија у САД. По попису становништва из 2020. у њему је живело 226.610 становника.[1][2] Шире подручје Ричмонда са преко 1,37 милиона становника је треће најнасељеније метрополитанско подручје у Вирџинији и 44. по величини у Сједињеним Државама.
Као ни други градови у Вирџинији, Ричмонд није у саставу ниједног округа. Лежи на реци Џејмс. Основан је 1737. године и један је од најстаријих градова у САД. За време Америчког грађанског рата био је главни град Конфедерације. Ричмонд је независан град од 1871.
Ричмонд је окружен окрузима Хенрико и Честерфилд, налази на раскрсници путева 95 и 64 и његова обилазница носи број 295. Главна предграђа укључују Мидлотијан на југозападу, Честерфилд на југу, Варину на југоистоку, Сандстон на истоку, Глен Ален на северу и западу, Шорт Памп на западу и Меканиксвил на североистоку.[3][4]
Насеље Џексон Ворд је традиционално средиште афроамеричке трговине и културе овог града, некада познато као „Црни Вол стрит Америке“ и „Харлем Југа“.[5] Почетком 20. века, Ричмонд је имао један од првих успешних система електричних трамваја на свету.
Ричмонд је један од десетак градова у САД који имају и Апелациони суд САД и Банке федералних резервни.
Географија
[уреди | уреди извор]Ричмонд се налази на надморској висини од 457 m.
Према подацима Бироа за попис становништва Сједињених Држава, град има укупну површину од 160 km², од чега је 7,0 km² (4,3%) вода.[6] Град се налази у региону Пијемонт у Вирџинији, на највишој пловидној тачки реке Џејмс. Регион Пијемонт карактеришу релативно ниска, валовита брда и налази се између ниског, равног региона Тајдвотер и планина Блу Риџ. Значајне водене површине у региону укључују реку Џејмс, реку Апоматокс и реку Чикахомини.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2020. у граду је живело 226.610 становника.[1]
| Састав становништва – Ричмонд | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2020.[1] | 2010.[1] | 2000.[1] | |||||
| Укупно | 226 610 (100,0%) | 204 214 (100,0%) | 197 790 (100,0%) | ||||
| Белци | 95 220 (42,02%) | 79 813 (39,08%) | 74 506 (37,67%) | ||||
| Афроамериканци | 90 490 (39,93%) | 103 342 (50,60%) | 113 108 (57,19%) | ||||
| Хиспаноамериканци | 23 747 (10,48%) | 12 803 (6,269%) | 5 074 (2,565%) | ||||
| Остали | 10 954 (4,834%) | 3 506 (1,717%) | 2 631 (1,330%) | ||||
| Азијати | 6 199 (2,736%) | 4 750 (2,326%) | 2 471 (1,249%) | ||||
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Најпознатије личности из Ричмонда
[уреди | уреди извор]- Роберт Е. Ли (1807-1870): Командујући генерал Конфедеративне војске. Најпознатији је војсковођа Југа током Америчког грађанског рата.
- Стоунвол Џексон (1824-1863): Генерал Конфедерације током Америчког грађанског рата. Један је од најпознатијих војних тактичара у историји, студирао је на војним академијама широм света због својих кампања у долини Шенандоа и своје улоге у Првој бици код Бул Рана.
- Метју Фонтејн Мори (1806-1873): Познат као „Отац модерне океанографије и поморске метеорологије“. Његово дело, *Физичка географија мора*, била је прва свеобухватна књига о океанографији.
- Том Вулф (1930-2018): Иако је рођен негде другде, познати писац и новинар је одрастао у Ричмонду. Као пионир „Новог новинарства“, његови романи попут "Ломача таштине" и "Праве ствари" су модерни амерички класици који су екранизовани и као такви постали познати широм света. "Праве ствари" су у Југославији преведене као Пут у космос.
- Дејвид Балдачи (рођен 1960): Аутор бестселера бројних политичких трилера и правних драма. Његове књиге су објављене на преко 45 језика и продате у више од 150 милиона примерака широм света, што га чини познатим именом за читаоце широм света.[7] На основу његове књиге, снимљен је филм "Апсолутна моћ" са Клинтом Иствудом у главној улози.
- Ширли Маклејн (рођена 1934): Глумица и књижевница, добитница Оскара.
- Ворен Бејти (рођен 1937): Оскаром награђени глумац, редитељ и продуцент.
- Артур Еш (1943-1993): Био је први црнац који је освојио Отворено првенство САД, Вимблдон и Отворено првенство Аустралије у тенису.
- Џејсон Мраз (рођен 1977): Добитник Гремија, кантаутор, потиче из Меканиксвила, предграђа Ричмонда.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Virginia Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала 11. 7. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2013.
- ^ „Population Finder - Richmond city, Virginia”. U.S. Census Bureau. 2008. Архивирано из оригинала 21. 06. 2009. г. Приступљено 19. 5. 2009.
- ^ „Distance between Richmond, VA and Lynchburg, VA”. distance-cities.com. Архивирано из оригинала 26. 8. 2019. г. Приступљено 26. 8. 2019.
- ^ „Distance between Richmond, VA and Washington, DC”. distance-cities.com. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 26. 8. 2019.
- ^ „Pain to Pride: A Visual Journey of African American Life in 19th Century Richmond, VA”. Архивирано из оригинала 27. 1. 2023. г. Приступљено 14. 5. 2023.
- ^ „US Gazetteer files: 2010, 2000, and 1990”. United States Census Bureau. 12. 2. 2011. Архивирано из оригинала 24. 8. 2019. г. Приступљено 23. 4. 2011.
- ^ „DAVID BALDACCI – ABOUT”. David Baldacci (на језику: енглески). 2018-11-05. Приступљено 2025-08-27.
Литература
[уреди | уреди извор]- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (7. изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.