Пређи на садржај

Руфина Амаја

С Википедије, слободне енциклопедије
Руфина Амаја
Руфина Амаја 1990. године
Датум рођења1943.
Датум смрти6. март 2007.(2007-03-06) (63/64 год.)
Место смртиСан Салвадор, Салвадор
ЗанимањеАуторка

Руфина Амаја (шп. Rufina Amaya; 1943 — 6. март 2007) је била салвадорска ауторка.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 1943. године. Током грађанског рата у Салвадору 11. и 12. децембра 1981. је била једина преживела у масакру у Ел Мозотеу. О догађају су извештавала два америчка новинара,[1] али новинарска заједница и влада Сједињених Америчких Држава и Салвадора је сумњала у истинитост њихових тврдњи.[2] Због тога је за евентуалну истрагу Комисије Уједињених нација о истини након завршетка рата било кључно Амајино сведочење о нападима. Истрага је довела до инхумације тела закопаних у новембру 1992. и закључка комисије да је Амајино сведочење тачно.[3][4][5] Била је очевидац злоставља жена, убијања мушкараца, жена и деце из митраљеза и спаљивања њихових тела од стране владиних војника.[6] Скривајући се на дрвету, молила се Богу да ако је пусти да преживи да ће испричати свима шта се тамо догодило што је и урадила.[7] Тада је изгубила супруга Доминга Клароса чије је обезглављивање видела, деветогодишњег сина Кристина који ју је позивао у помоћ и ћерке Марију Долорес, Марију Лилијан и Марију Изабел узраста пет и три године и осам месеци.[8] Једино од њихове деце које није убијено у масакру је била ћерка Фиделија која у то време није била у селу.[8] Након масакра је једно време била избеглица у Хондурасу где се 1985. године удала за Хозеа Нативидада са којим је имала четворо деце.[9] Од њега се развела након две године брака.[10] Вратила се у Салвадор 1990. и постала члан римокатоличке цркве.[10] До марта 2000. је живела у близини села Сегундо Монтес[9][11] који су основали репатрирани изгнаници у знак сећања на језуитског свештеника и научника убијеног током рата у масовном атентату од стране владиних снага. Преминула је од можданог удара у болници у Сан Салвадору 6. марта 2007. након дуге болести.[12][13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Massacre of Hundreds Reported In Salvador Village”. New York Times. 27. 1. 1982. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 25. 06. 2023. 
  2. ^ Mike Hoyt. "The Mozote Massacre: It was the reporters' word against the government's," Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. април 2007) Columbia Journalism Review, January/February 1993.
  3. ^ „Bitcoin Blackjack Guide 2022: Best Crypto Casinos Online”. Icomm (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 06. 2023. г. Приступљено 2023-06-25. 
  4. ^ Golden, Tim (22. 10. 1992). „Salvador Skeletons Confirm Reports of Massacre in 1981”. New York Times. Архивирано из оригинала 04. 12. 2008. г. Приступљено 25. 06. 2023. 
  5. ^ Mark Danner. "The Truth of El Mozote," Архивирано 2012-11-15 на сајту Wayback Machine The New Yorker, 6 December 1993. Retrieved 2008-05-04.
  6. ^ From Madness to Hope: The 12-Year War in El Salvador, Part Four ("Cases and patterns of violence"), Chapter Three ("Massacres of peasants by the armed forces") Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (9. мај 2008), El Salvador Truth Commission Report, from the United States Institute of Peace. Retrieved 2008-05-04.
  7. ^ Amaya, Rufina; Danner, Mark; Consalvi, Carlos Enríquez (1998). Luciérnagas en El Mozote [Fireflies in El Mozote]. San Salvador, El Salvador: Ediciones de Museo de la Palabra y la Imágen. 
  8. ^ а б Martin, Douglas (2007-03-09). „Rufina Amaya, 64, Dies; Salvador Survivor”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-25. 
  9. ^ а б Christian Guevara. "'Aún no puedo dormir por las noches'" ("'Even now I cannot sleep at night'") Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. јануар 2009), El Faro, December 13, 2004 (in Spanish). Retrieved 2008-05-04.
  10. ^ а б Martin, Douglas (2007-03-09). „Rufina Amaya, 64, Dies; Salvador Survivor”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-25. 
  11. ^ Scott Wright. "At the foot of the cross: Rufina Amaya -- Presente!"[мртва веза], Voices on the Border, March 2007.
  12. ^ Martin, Douglas (2007-03-09). „Rufina Amaya, 64, Dies; Salvador Survivor”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-25. 
  13. ^ Scott Wright. "At the foot of the cross: Rufina Amaya -- Presente!"[мртва веза], Voices on the Border, March 2007.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Amaya, Rufina; Danner, Mark; Consalvi, Carlos Enríquez (1998). Luciérnagas en El Mozote [Fireflies in El Mozote]. San Salvador, El Salvador: Ediciones de Museo de la Palabra y la Imágen. 
  • Danner, Mark (2005). The Massacre at El Mozote. Granta Books. ISBN 1-86207-785-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Руфина_Амаја&oldid=29708500”