Руџер из Торемађореа
Руџер из Торемађореа | |
|---|---|
| Датум рођења | око 1201.[1] |
| Место рођења | Торемађоре, Апулија |
| Датум смрти | 14. април 1266. |
| Место смрти | Сплит, Далмација |
| Место укопа | Катедрала Светог Дује |
| Занимање | Надбискуп сплизски |
| Активни период | 1249 |
| Деловање | Архиђакон Великог Варадина Архиђакон Шопрона Каноник у Загребу |
| Претходник | Јанош Бузад |
| Наследник | Јанош Нахот |
Руџер из Торемађореа (лат. Rogerius Varadinensis, итал. Ruggero di Puglia, мађ. Rogerius mester) био је италијански прелат активан у Краљевини Угарској средином 13. века. Био је сплитски надбискуп у Далмацији од 1249. године до своје смрти. Његова Посланица Тужној тужби по уништењу мађарске краљевине од стране Татара јединствен је и важан извор о монголској инвазији на мађарску краљевину 1241. и 1242. године.
Рани живот
[уреди | уреди извор]Према речима архиђакона Томе из Сплита, Руџер је био „из града званог Турис Чепија у региону Беневенто“,[2] који је идентификован са Торемађореом у Апулији у Италији.[3] Стигао је у Краљевину Угарску у пратњи кардинала Ђакома да Пекораре, папског легата послатог краљу Андрији II Арпадовићу 1232. године.[3] Иако је добио пребенду капелана, а касније и архиђакона у катедралном каптолу[4] Варадске епархије (данас Орадеа, Румунија) у краљевини, био је у пратњи кардинала Ђакома у Италији између 1236. и 1239. године.[3] Кварт Роџеријус, округ у Орадеи, Румунија, добио је име по њему.
Тужна тужбалица
[уреди | уреди извор]Мајстор Руџер је био архиђакон Варада када су Монголи, који су напали краљевство са истока, освојили град.[3] Побегао је из града, „побегао у шуму и скривао се тамо колико год је“[5] могао.[4] Затим је мајстор Руџер стигао у Чанад, али и њега су освајачи опустошили.[4] Убрзо су га ипак Монголи заробили, али је успео да побегне док су се освајачи повлачили из Мађарске 1242. године.[3]
Попели смо се на високо дрво и осмотрили земљу коју су Татари уништили, а коју нису опустошили када су први пут дошли. Каква бол! Почели смо да ходамо преко пустоши и напуштене земље коју су уништили приликом повлачења. Црквени торњеви били су нам путоказ од једног места до другог, а пут који су нам обележавали био је нераван. Путеви и стазе су нестали; трава и трње су превладали. Празилук, тучак, црни и бели лук, остављени у баштама сељака, када би се могли наћи, доношени су ми као најфиније деликатесе; остало се задовољавало слезом, празилуком и кореном велеграђа. Напунили смо своје гладне стомаке овим и дух живота се оживео у нашим исцрпљеним телима.
— His Epistle[6]
Отишао је у Рим, где је добио место архиђакона Шопрона у западном делу Краљевине Угарске, пошто су Монголи потпуно уништили Варад.[3] Преузео је свој нови положај 1243. године и почео је да бележи своја искуства током монголске инвазије у писму написаном кардиналу Ђакому.[3] Његово писмо пружа „драматичан опис догађаја“ (Флорин Курта) који су довели до уништења краљевства.[4] Након смрти кардинала Ђакома 1244. године, мајстор Рожер је био запослен код кардинала Јована од Толеда.[7] Када је пратио свог новог мајстора на Први лионски сабор 1245. године, већ је био каноник у Загребачкој дијецези.[8]
Сплитски надбискуп
[уреди | уреди извор]Мајстор Руџер је именован за надбискупа Сплита од стране папе Иноћентија IV након смрти надбискупа Угрина, који је умро 30. априла 1249. године.[8] Изгледа да би и каноници катедралног каптола и мештани више волели доминиканског фратра по имену Јован.[8] Коначно, краљ Бела IV, врховни господар града, одобрио је именовање Руоџера, који је именован на позицију у фебруару 1250. године.[8]
Прошао је кроз област Паноније, ушао у Мађарску, а затим се упутио на двор краља Беле носећи препоруку од папе. Тамо је објаснио детаље догађаја који су га позвале да преузме управу над црквом у Сплиту. Његово Краљевско Величанство, заправо, није било сасвим задовољно оним што је одлучено у вези са њим и био је прилично љут што је Руџер постављен без његовог знања и пристанка. Али је сакрио своје негодовање и пустио надбискупа да у миру оде у своју катедру.
— Архиђакон Тома сплитски: Историја епископа Салоне и Сплита[9]
Током више од петнаест година проведених у надбискупији, повремено је био умешан у сукобе и са својом паством и са монархом.[8] У последњим годинама, надбискуп Руџер је патио од гихта који га је такође парализовао.[8] Сахрањен је у катедрали Светог Дује у Сплиту.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ CERL Thesaurus — Consortium of European Research Libraries.
- ^ Archdeacon Thomas of Split: History of the Bishops of Salona and Split. стр. 359. (ch. 46.),
- ^ а б в г д ђ е Introduction to Master Roger's Epistle (2010), p. xli.
- ^ а б в г Curta 2006, стр. 410
- ^ Master Roger's Epistle. стр. 199. (ch. 34.),
- ^ Master Roger's Epistle. стр. 223. (ch. 40),
- ^ Introduction to Master Roger's Epistle (2010), p. xliii-xliv.
- ^ а б в г д ђ е Introduction to Master Roger's Epistle (2010), p. xliv.
- ^ „Архиђакон Тома Сплитски: Историја епископа Салоне и Сплита“. стр. 361. (ch. 46),
Литература
[уреди | уреди извор]- Master Roger's Epistle to the Sorrowful Lament upon the Destruction of the Kingdom of Hungary by the Tatars (Translated and Annotated by János M. Bak and Martyn Rady) (2010). In: Rady, Martyn; Veszprémy, László; Bak, János M. (2010); Anonymus and Master Roger. ISBN 978-9639776951.; CEU Press; .
- Carmen Miserabile super Destructione Regni Hungariae per Tartaros, ed., L. Juhasz, in I Szentpetery, ed., Scriptores Rerum Hungaricarum, 2 vols. (Budapest 1937–1938) 11, 543–88;
- German translation by H. Gockenjan in Ungarns Geschichtsschreiber, 111: Der Mongolensturm.
- Russian translation by A. Dosaev in Магистр Рогерий. Горестная песнь о разорении Венгерского королевства татарами. СПб.: Дмитрий Буланин, 2012, 304 с..
- C. de Bridia, Historia Tartarorum, ed., A. Onnerfors (Berlin 1967); an English translation in R.A. Skelton, T.E. Marston, and G.D. Painter, The Vinland map and the Tartar Relatio (New Haven 1965) 54–101.
- William of Rubruck, Itineraarium, ed., A. Van den Wyngart, Sinica Franciscana 1, 147–332; an English translation in Dawson, op. cit. (At n. 6)87-220.
- Archdeacon Thomas of Split: History of the Bishops of Salona and Split. 2006. ISBN 978-963-7326-59-2. (Edited, translated and annotated by Damir Karbić, Mirjana Matijević Sokol, and James Ross Sweeney) . CEU Press. .
- Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-89452-4.. .
- Master Roger's Epistle to the Sorrowful Lament upon the Destruction of the Kingdom of Hungary by the Tatars (Translated and Annotated by János M. Bak and Martyn Rady) (2010). In: Rady, Martyn; Veszprémy, László; Bak, János M. (2010); Anonymus and Master Roger. ISBN 978-9639776951.; CEU Press; .
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: латински) [Rogerius de Apulia: Carmen miserabile super destructione regni Hungariae per Tartaros. Bibliotheca Augustana. Retrieved 2022-05-13.
