Споменик природе Самаилски крајпуташки храстови

Споменик природе Самаилски крајпуташки храстови
Споменик природе Самаилски крајпуташки храстови
Опште информације
Место	Самаила
Општина	Краљево
Држава	Србија
Координате	43° 45′ 45″ С; 20° 32′ 42″ И / 43.762572° С; 20.54491° И
	Споменик природе Самаилски крајпуташки храстови Споменик природе Самаилски крајпуташки храстови на карти Србије
Година заштите	2004.
Степен заштите	III
Старатељ	Црквена општина Српске православне цркве

Споменик природе Самаилски крајпуташки храстови је заштићено природно добро од 2004. године које се налази у селу Самаила, општина Краљево, а које админастративно припада Рашком управном округу, Шумадији и западној Србији као једном од пет статистичких региона Србије. Представљају ретке очуване примерке некадашњих шума храста лужњака у заједници с јасеном.^[1]

Споменик природе

Споменик природе Самаилски крајпуташки храстови чини група 14 храстова који се налазе у дворишту цркве Светог великомученика Пантелејмона у селу Самаила које припада општини Краљево.^[2]

Под заштиту као значајно културно добро је стављена површина од 79,47 ари као трећа категорија по Правилнику о категоризацији заштићених природних добара 2004. године.^[2]^[1]

Самаилски крајпуташки храстови

Процењује се да је старост стабала око 400 година. За два стабла лошијег раста се сматра да су новијег датума и да им је старост мања од старости осталих стабала. 12 осталих храстова већих су димензија и раста и по својим карактеристикама су слични. Нека од ових стабала су расла на већој раздаљини од других, док су остала расла ближе другима. Надоморска висина на којој су стабла је 237 м.^[2]^[1]

Дендрометријске карактеристике

Диндрометријске карактеристике добијене су премером из 2002. године.^[1]

Прво стабло - висина 21 м, прва грана је на 2,10 м, пречник дебла стабла је 1,53 м, обим стабла је 4,80 м, пречник крошње је 29,40 м
Друго стабло - висина 21 м, прва грана је на 1,90 м, пречник дебла стабла је 1,31 м, обим стабла је 3,55 м, пречник крошње је 26,40 м
Треће стабло - висина 16 м, прва грана је на 2 м, пречник дебла стабла је 1,05 м, обим стабла је 3,30 м, пречник крошње је 20 м
Четврто стабло - висина 21 м, прва грана је на 2,40 м, пречник дебла стабла је 1,18 м, обим стабла је 3,70 м, пречник крошње је 23 м
Пето стабло - висина 21 м, прва грана је на 4 м, пречник дебла стабла је 1,18 м, обим стабла је 3,70 м, пречник крошње је 23,80 м
Шесто стабло - висина 21 м, прва грана је на 4 м, пречник дебла стабла је 0,86 м, обим стабла је 2,70 м, пречник крошње је 19,20 м
Седмо стабло - висина 19 м, прва грана је на 3,30 м, пречник дебла стабла је 1,37 м, обим стабла је 4,30 м, пречник крошње је 17,80 м
Осмо стабло - висина 20 м, прва грана је на 4,50 м, пречник дебла стабла је 1,18 м, обим стабла је 3,70 м, пречник крошње је 25,30 м
Девето стабло - висина 16,50 м, прва грана је на 2,20 м, пречник дебла стабла је 0,68 м, обим стабла је 2,15 м, пречник крошње је 11,40 м
Десето стабло - висина 21 м, прва грана је на 1,80 м, пречник дебла стабла је 0,99 м, обим стабла је 3,10 м, пречник крошње је 17,80 м
Једанаесто стабло - висина 20, прва грана је на 1,70 м, пречник дебла стабла је 1,39 м, обим стабла је 4,35 м, пречник крошње је 21,30 м
Дванаесто стабло - висина 19 м, прва грана је на 3 м, пречник дебла стабла је 0,92 м, обим стабла је 2,90 м, пречник крошње је 16,30 м
Тринаесто стабло - висина 19 м, прва грана је на 4 м, пречник дебла стабла је 1,18 м, обим стабла је 3.70 м, пречник крошње је 19,20 м
Четрнаесто стабло - висина 16 м, прва грана је на 2,50 м, пречник дебла стабла је 0,73 м, обим стабла је 2,30 м, пречник крошње је 1,40 м

Управљач

Споменик природе поверен је на управљање Црквеној општини Српске православне цркве.^[3]

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Остојић, Драгана (2019). Заштићени храстови Србије (2 изд.). Београд: Завод за заштиту природе Србије. стр. 83. ISBN 978-86-80877-50-1.
^ ^а ^б ^в „Samailski kajputaški hrastovi”. turistickiklub.com. Приступљено 8. 7. 2025.
^ „RegistarZPP”. staniste.org.rs. Приступљено 8. 7. 2025.

Спољашње везе

[књига-1] а ^б ^в ^г Остојић, Драгана (2019). Заштићени храстови Србије (2 изд.). Београд: Завод за заштиту природе Србије. стр. 83. ISBN 978-86-80877-50-1.

[turistickiklub.com-2] а ^б ^в „Samailski kajputaški hrastovi”. turistickiklub.com. Приступљено 8. 7. 2025.

[staniste.org.rs-3] „RegistarZPP”. staniste.org.rs. Приступљено 8. 7. 2025.

[1]

[2]

[3]