Торнтонов пораз
| Торнтонов пораз | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Америчко-мексичког рата | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 САД |
 Мексико | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
капетан Сет Торнтон  |
генерал Анастазио Торехон генерал Антонио Каналес | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 60 драгона[1] |
1.100 лансијера 425 коњаника добровољаца [1] | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| 11 мртвих, 5 рањених, остали заробљени[2] | незнатни | ||||||||
Торнтонов пораз (енгл. Thornton Affair), окршај између мексичке коњице и америчке извиднице на реци Рио Гранде (25. априла 1846) који је америчкој влади послужио као повод за објаву Америчко-мексичког рата.
Позадина
[уреди | уреди извор]Анексија Тексаса у лето 1845. довела је до кризе у односима између Мексика и САД. Плашећи се мексичке војне интервенције, америчка влада је средином јуна 1845. упутила знатан део своје стајаће војске под командом генерала Закари Тејлора (6 пешадијских и 1 драгонски пук, око 3.900 људи) на тадашњу јужну границу Тексаса, у Корпус Кристи на јужној обали реке Нуесес. Када је мексичка влада 12. јануара 1846. коначно одбила да за новац препусти САД области северно од Рио Гранде и прекинула преговоре, Тејлорова војска добила је наређење да крене на југ и запоседне северну обалу Рио Гранде. До 28. марта 1846. америчка војска стигла је до Рио Гранде и почела да гради тврђаву Браун преко пута Матамороса и Порт Изабел на обали, док је америчка флота блокирала ушће реке. У одговор, у Матаморос је 24. априла 1846. стигао генерал Маријано Ариста и окупио око 5.700 бораца - две пешадијске и једну коњичку бригаду, уз неколико стотина нередовних коњаника и око 500 добровољаца из Матамороса.[3]
Битка
[уреди | уреди извор]Генерал Ариста одмах је послао преко Рио Гранде сву расположиву коњицу, са задатком да пресеку снабдевање америчким трупама у тврђави Браун и пресеку њену везу са луком Порт Изабел на обали. Око 1.100 редовних коњаника под командом генерала Торехона и 425 добровољаца под командом генерала Антонија Каналеса већ 24. априла је прешло реку на скелама узводно од Матамороса, непримећено од америчке војске, и заузело положаје северно и западно од америчког логора. Сутрадан ујутро, 25. априла, америчка коњичка извидница од 60 драгона под командом капетана Торнтона набасала је на надмоћне мексичке снаге око 45 км западно од тврђаве Браун. Америчка извидница покушала је да се повуче, али је потучена и заробљена.[1] Погинуло је 11 и рањено 5 војника, а сви остали су заробљени.[2]
Последице
[уреди | уреди извор]Вести о америчком поразу стигле су у Вашингтон 9. маја 1848. Председник Полк, који је одавно чекао повод за рат са Мексиком, искористио је прилику. 10 јанура 1846. је пред Конгресом изјавио да је Мексико прешао границу САД... и пролио америчку крв на америчком тлу, иако је северна обала Рио Гранде још увек припадала Мексику.[2] Уз протест мањине посланика, који су цео амерички поход у Тексас сматрали америчком инвазијом Мексика (међу којима је био и Абрахам Линколн), амерички конгрес је 13. маја 1846. објавио рат Мексику и усвојио ратне мере: стајаћа војска повећана је са 7.200 на 15.000 војника (чете су са 64 повећане на 100 људи), позвано је у војску 50.000 добровољаца на годину дана и одобрено је 10 милиона долара за ратне трошкове.[4] Иако је председник Полк очекивао кратак и јефтин рат, тек толики да натера Мексико на преговоре и прихватање америчких услова, уследило је две године крвавих борби са преко 1.700 мртвих и 11.000 рањених Американаца, а трошкови су достигли преко 100 милиона долара.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Џонсон, Пол (2003). Историја америчког народа. Превод: Курир, Ђордана. Београд: Књига-комерц. стр. 341—349. ISBN 86-83583-56-2.
- Ерик, Веласкес Гарсија (2022). Нова општа историја Мексика. Нови Сад: Академска књига. стр. 418—423. ISBN 978-86-6263-371-2.
- Smith, Justin H. (1919). THE WAR WITH MEXICO [Рат са Мексиком 1, написао Џастин Смит]. 1. New York: The MacMillan Company.