Прейдз на змист

Турска

Материял зоз Википедия
Република Турска
Türkiye Cumhuriyeti
Турска
Гимна Турскей, Марш нєзависносци
Поверхносц 783,562 км²
Интернет домен .tr
Телефонски код +90

Турска (tr. Türkiye), урядово Република Турска (tr. Türkiye Cumhuriyeti),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї.

На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє.

Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска.

Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.[1] Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул.

Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турци, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия.

Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.[2] [3][4] Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.[5] Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей.

Ликийска драга за пешакох длугока 760 км (470 милї) у югозаходней Турскей

Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих поверхносцох пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд.

На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, доган, кукурица и лїсковец. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), помаранче, банани, парадичи, кикирики и памук.

Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то жито, ярец, винова лоза, маслини и пистач.

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. „Retrofitting and Reconstruction Works” Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. „Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”
  2. Howard, Douglas Arthur (2001), The History of Turkey Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.
  3. Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC) Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.
  4. Casson, Lionel (1977). The Thracians The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. ISSN 0026-1521 JSTOR3258667 doi 3258667 Архивоване зоз ориґинала (PDF)
  5. David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). Eerdmans Dictionary of the Bible Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4.