Турска
Република Турска Türkiye Cumhuriyeti | |
---|---|
![]() | |
![]() Турска
| |
Поверхносц | 783,562 км² |
Интернет домен | .tr |
Телефонски код | +90 |
Турска (tr. Türkiye), урядово Република Турска (tr. Türkiye Cumhuriyeti),то держава хтора ше находзи у югозаходней Азиї и юговосточней Европи, (односно Турска ґеоґрафски залапює два континенти). Векша часц ше находзи у Анадолиї, а менша часц у восточней Тракиї.
На копну Турска ше гранїчи зоз осем державами зоз вкупну гранїцову длужину 2.648 km. На востоку гранїчи ше зоз Ґрузию, Єрмению, Азербейджаном и Ираном, на югу зоз Ираком и Сирию, а на заходзе зоз Греческу и Болгарску. На сиверу виходзи на Чарне морйо, на югу на Штредожене морє и на заходзе на Еґейске морє.
Нєдалєко од побережя Турскей находзи ше и Кипар хтори политично подзелєни на медзинародно признату Кипарску Републику и Турску Републику Сиверни Кипар, хтору признава лєм Турска.
Сивер Турскей єдно зоз сеизмично найактивнєйших подручйох на швеце зоз барз частима трешенями жеми. Векша часц Турскей териториї подложна жемотрешеньом.[1] Од векших варошох окреме зоз трешеньом жеми загрожени Истанбул.
Турска ма прейґ 85 милиони жительох. Етнїчну векшину жительства творя Турци, а значну меньшину Курди. Главни город Анкара, а найвекши Истанбул. Други векши вароши то Измир, Бурса, Анталия.
Тото подруче було населєне зоз рижнима цивилизациями як цо то Асирци, Греки, Трачанє, Фриґийци, Урартийци и Єрменє.[2] [3][4] Геленизация започала под час Александра Велького, а наставена под час византийского периода.[5] Селджуки ше почали досельовац у 11. вику, а їх побида над византийцами (битка 1071. року при Марцикету), означела початок снованя Турскей.
Релєф
[ушориц | ушор жридло]
Ґеоґрафски Турска подзелєна на седем реґиони. То: Мраморни регион, Еґейски , Чарноморски, Централна Анадолия, Штредожемни реґион, Восточна Анадолия и Юговосточна Анадолия. Тоти реґиони ше значно розликую по веґетациї и климатских условийох. У рижних реґионох розлична клима, та ше прето на тих поверхносцох пестую и рижнородни польопривредни култури. У Турскей заступене лєсарство, овоцарство, лєбо дзе погодує та розвити и туризем итд.
На плодней жеми чарноморского реґиону ше пестую рижни чаї, доган, кукурица и лїсковец. Регион Штредожемного моря пресцера ше од горох Таурус на сиверу по гори Аманос на востоку и у тим реґионє преважно ше пестує лимун (цитруси), помаранче, банани, парадичи, кикирики и памук.
Юговосточна Анадолия найстарши реґион и найпознатши по култури Турскей а пресцера ше од горох Таурус. Ту ше находза рики Еуфрат и Тиґар. Найзаступенши польопривредни култури хтори ше пестую то жито, ярец, винова лоза, маслини и пистач.
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ „Retrofitting and Reconstruction Works” Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. бок. 10. „Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”
- ↑ Howard, Douglas Arthur (2001), The History of Turkey Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.
- ↑ Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011).The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BC) Oxford University Press. бок. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2.
- ↑ Casson, Lionel (1977). The Thracians The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. ISSN 0026-1521 JSTOR3258667 doi 3258667 Архивоване зоз ориґинала (PDF)
- ↑ David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). Eerdmans Dictionary of the Bible Wm. B. Eerdmans Publishing. бок. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4.