2002
Изглед
| Миленијум: | 3. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
2002. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — У земљама Европске уније уведена нова валута Евро.
- 7. јануар — Француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде.
- 17. јануар — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова.
- 18. јануар — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила.
- 31. јануар — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација о праведнијем светском поретку.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- август — 24. фебруар — Зимске олимпијске игре у Солт Лејк Ситију
- 12. фебруар — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење Слободану Милошевићу.
- 14. фебруар — Усвојен Закон о локалној самоуправи у Србији - шира овлашћења за локалне власти и нови начин избора функционера.
- 15. фебруар — Сахрана британске принцезе Маргарете, тачно 50 година од сахране њеног оца Џорџа VI; последњи наступ краљице мајке.
- 15. фебруар — Први пут се Сретење обележава као Дан државности Србије.
- 20. фебруар — Пожар у возу на линији Каиро-Луксор, званично 383 мртвих.
- 22. фебруар — Анголски грађански рат: Вођа УНИТА-е Жонас Савимби је убијен; његов заменик и наследник Антонио Дембо је смртно рањен, преминувши три дана касније. Влада је прогласила прекид ватре у марту.
- 22. фебруар — После седам година, трећа фаза грађанског рата у Шри Ланки је завршена (последња рунда следи 2006-2009).
- 23. фебруар — Током председничке изборне кампање у Колумбији, припадници левичарског покрета ФАРК киднапују кандидаткињу Ингрид Бетанкур (ослобођена у акцији 2008).
- 23. фебруар — Влада Србије Зорана Ђинђића почиње турнеју „Србија на правом путу“ посетом Златиборском округу.
- 27. фебруар — 58 људи, углавном хиндуистичких ходочасника, погинуло је у запаљеном возу у Гуџарату - за то су окривљени муслимани, након чега су у тој индијској држави избили крвави нереди, са преко 1.000 мртвих.
- 27. фебруар — Роми признати као национална мањина у СРЈ.
- 28. фебруар — 1. март — СФОР-ова акција хапшења Радована Караџића у Челебићима није успела.
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — У Авганистану америчке снаге покренуле операцију Анаконда.
- 7. март — На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса.
- 9. март — Друга интифада: Бомбаш самоубица убио 11 људи у јерусалимском Кафе Момент.
- 13. март — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне уније за потпуну независност Анголе.
- 14. март — Потписан споразум о преуређењу односа између Србије и Црне Горе. Споразум потписали тадашњи председник СРЈ, Војислав Коштуница, високи представник ЕУ Хавијер Солана, потпредседник савезне Владе Мирољуб Лабус, премијер Србије Зоран Ђинђић и највиши црногорски функционери: Филип Вујановић и Мило Ђукановић.
- 14/15. март — Потпредседник Владе Србије Момчило Перишић и први секретар амбасаде САД ухапшени у мотелу у близини Београда, док је први предао одређена војна документа.
- 22. март — ММФ одобрава кредит од 800 милиона долара СРЈ.
- 22. март — Афера „Дијамант“: Генерални директор Саво Кнежевић притворен у вези са контроверзном приватизацијом.
- 24. март — Земунски клан отима бизнисмена Милију Бабовића - пуштен након 40 дана и исплате 10,5 милиона евра.
- 24. март — 74. додела Оскара: „Леп ум“ (најбољи филм) и „Господар прстенова: Дружина прстена“ освајају по четири награде од осам, односно 13 номинација; најбољи страни филм је босански „Ничија земља“.
- 27. март — Друга интифада, масакр за Песах: бомбаш самоубица убија тридесет цивила у хотелу Парк у Нетањи, Израел одговара два дана касније операцијом „Одбрамбени штит“ на Западној обали. Овог месеца, 135 Израелаца, углавном цивила, погинуло је у интифади
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи.
- 11. април — Бивши министар српске полиције, Влајко Стојиљковић, извршио самоубиство испред зграде савезне Скупштине у Београду.
- 11. април — Експлозија испред синагоге на туниском острву Џерба, у којој је погинуло 19 људи, углавном немачких туриста.
- 11 - 14. април — Неуспели пуч у Венецуели против Уга Чавеза, након провокативних промена на челу нафтне компаније PDVSA.
- 16. април — Холандска влада Вима Кока дала је симболичну оставку након извештаја о паду Сребренице (редовни избори, на којима Кок не учествује, су следећег месеца).
- 19. април — Црногорски премијер Филип Вујановић поднео је оставку.
- 21. април — Други круг парламентарних избора у Мађарској: Фидес повећава своју релативну већину, недостаје му шест места. Петер Међеши постаје премијер у мају после Виктора Орбана, предводећи коалицију социјалиста и слободних демократа (до 2004, Орбан се враћа 2010).
- 24. април — Босна и Херцеговина се придружила Савету Европе.
- 24. април — Јак земљотрес код Гњилана.
- 25. април — Генерал Драгољуб Ојданић стиже у Хаг (добровољна предаја).
- 26. април — Бивши ученик гимназије у немачком граду Ерфурту отворио ватру на своје учитеље и остале ученике, убивши том приликом 16 особа пре него што је починио самоубиство.
Мај
[уреди | уреди извор]- 9. мај — У руском граду Каспијск, експлозија бомбе током параде поводом Дана победе усмртила је 43 и ранила најмање 130 људи.
- 15. мај — Бивши председник РСК Милан Мартић предао се Хашком трибуналу.
- 15. мај — Југословенски динар постао конвертибилан за текућа међународна плаћања.
- 15. мај — Избори у Холандији: највише гласова за опозиционе хришћанске демократе Јана Петера Балкенендеа (премијер до 2010), странка покојног Фортујна на другом месту.
- 17. мај — Нишки споразум који је имао за циљ да превазиђе питање односа између СПЦ и непризнате МПЦ.
- 20. мај — Источни Тимор постаје независан након индонежанске владавине 1975-99. и администрације УН.
- 24. мај — Председништво ДОС-а одлучује да замени 50 најнередовнијих посланика у Скупштини Србије.
- 24. мај — Самит у Москви Путин-Буш: потписан је Споразум о смањењу стратешких офанзивних наоружања (СОРТ, на снази 2003-2011).
- 25. мај — Песма Евровизије у Талину, Естонија: победила је Мари Н. из Летоније.
- 26. мај — Посланица СРС Наташа Јовановић баца воду на председницу Скупштине Наташу Мићић у Скупштини Србије.
- 27. мај — Пади Ешдаун је нови високи представник у Босни и Херцеговини, замењујући Волфганга Петрича (до 2006) - јачање централних институција.
- 28. мај — Ванредни самит НАТО-а у Риму: Основан Савет НАТО-Русија.
- 31. мај до 30. јун - Светско првенство у Јапану и Јужној Кореји. У финалу, бразилска репрезентација је победила Немачку са 2:0, а Роналдо је постигао оба гола.
- 20. мај — Независност Источног Тимора[1]
- 23. мај — На заседању Скупштине Србије, дошло до тежих инцидената између посланика владајућег ДОС-а и опозиционе Српске радикалне странке. Радикалска посланица, Наташа Јовановић, насрнула на председницу парламента Наташу Мићић, поливши је том приликом бокалом воде.
- 24. мај — Председници САД и Русије, Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година.
Јун
[уреди | уреди извор]- 10. јун — На паркингу испред београдског хотела „Југославија“, убијен генерал српске полиције Бошко Буха.
- 11. јун — Мандати 21 посланика ДСС-а у парламенту Србије су одузети, због неправилности у седницама.
- 13. јун — САД су се повукле из Споразума о противбалистичким ракетама (ABM), након истека шестомесечног отказног рока. Следећег дана, Русија објављује да се повлачи из споразума СТАРТ II из 1993. (није ни ступио на снагу, заобишао га је прошломесечни SORT).
- 16. јун — Парламентарни избори у Француској: Савез за народни покрет, нова странка коју је основао председник Жак Ширак, освојила је апсолутну већину.
- 18. јун — Успостављен Дијалог за азијску сарадњу.
- 21. јун — Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић осуђен на 10 година затвора.
- 24. јун — Председник Коштуница смењује начелника Генералштаба ВЈ Небојшу Павковића, нови је Бранко Крга (до 2005).
- 25. јун — У САД избија скандал WorldCom, највећи рачуноводствени скандал у америчкој историји - на крају је утврђено да је имовина ове телефонске компаније прецењена за 11 милијарди долара.
- 29. јун — Разоткривени су разни случајеви сексуалног злостављања у Католичкој цркви у САД, Ирској и на Филипинима.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Ступио је на снагу Римски статут, којим је основан Међународни кривични суд овлашћен за гоњење починилаца геноцида, злочина против човечности, ратних злочина и злочина агресије. САД и Русија нису ратификовале статут, Кина га није ни потписала.
- 1. јул — 72 особе су погинуле у судару руског путничког авиона са теретним авионом изнад јужне Немачке.
- 3. јул — Стив Фосет је облетео свет балоном за нешто више од 13 дана.
- 9. јул — Организација афричког јединства престаје да постоји, а замењује је Афричка унија.
- 14. јул — На паради поводом Дана пада Бастиље покушан је атентат на Жака Ширака.
- 18. јул — У Србији је усвојен закон којим се Ресор државне безбедности трансформише у Безбедносно-информативну агенцију (БИА).
- 26. јул — Савезни уставни суд поништио је одлуку о одузимању 21 мандата ДСС-у. Председништво ДОС-а је потом објавило одлуку о искључењу ДСС-а из те коалиције.
- 27. јул — Скниловска трагедија: Судар два украјинска авиона током аеромитинга на аеродрому у Лавову узрокује смрт 85 људи.
- 27. јул — Драган Чедић (32), у Лесковцу, за само пола сата рафалима из аутоматске пушке yбио седам особа, а четири ранио.
Август
[уреди | уреди извор]- 3. август — Љубиша Буха Чуме је упуцан у Земун Пољу, његов телохранитељ је убијен.
- 7. август — Алваро Урибе је председник Колумбије (до 2010). Његов декларисани циљ је борба против паравојних група (→ колумбијски сукоб); рат против дроге се наставља, уз помоћ САД, План Колумбија.
- 10. август — Туркменистан легално преименује све месеце у години по Рухнами, књизи председника Сапармурата Нијазова.
- 11. август — КФОР и УНМИК хапсе Рустема Мустафу - Ремија, бившег вођу ОВК, у Приштини под оптужбом за мучење и убиство - протести на Косову наредних дана.
- 12. август — Слободан Милошевић из Хага предлаже Војислава Шешеља као заједничког опозиционог кандидата. СПС то одбија и номинује Бату Живојиновића.
- 16. август — Абу Нидал је извршио самоубиство у Багдаду, пре него што је ирачка обавештајна служба могла да га ухапси.
- 19. август — Катастрофа у Ханкали: 19. август — Приликом пада хеликоптера типа "Ми-26" у Чеченији, за који су одговорност преузели исламски терористи, погинуло је 118 руских војника, што је највећи појединачни губитак руске војске током вишегодишњих оружаних сукоба у тој руској кавкаској републици.[2]
- 31. август — Тајфун Руса погодио Кореју: најмање 233 мртвих на југу, велики део жетве уништен на северу.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Издата је новчаница од 5000 динара - лик Слободана Јовановића, зелене нијансе (вредност 82 евра).
- 5. септембар — 30 људи погинуло у експлозији аутомобила бомбе у Авганистану, истог дана неуспешан покушај атентата на Хамида Карзаија.
- 5. септембар — Опозициони медији „Национал“ и „Идентитет“ почињу да објављују наводна писма Љиљане Бухе у којима оптужује свог супруга Љубишу за криминал и везе са владом Зорана Ђинђића.
- 8. септембар — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.
- 10. септембар — Швајцарска постаје 190. чланица Уједињених нација.
- 10. септембар — Основана је прва ДНК лабораторија у СРЈ у Институту за судску медицину у Београду.
- 13. септембар — Отворен је први терен за голф у СР Југославији.
- 19. септембар — Почиње први грађански рат у Обали Слоноваче: неуспели војни пуч против председника. Гбагба; бивши председник, генерал Роберт Геи, убијен је са већином своје породице од стране владиних снага. Побуњеници се повлаче на север, рат траје до 2007.
- 20. септембар — Хашки трибинал је објавио оптужницу против Јанка Бобетка, у вези са Медачким џепом - хрватска влада одбија екстрадицију, на основу његовог лошег здравственог стања; а 27. септембра, парламент се једногласно изјаснио против оптужнице.
- 20. септембар — Клизиште у Кармадону: 125 људи, укључујући филмску екипу, погинуло је у Северној Осетији, Русија.
- 22. септембар — Немачки парламентарни избори: Владајућа социјалдемократско-зелена коалиција канцелара Герхарда Шредера неочекивано осваја још један мандат.
- 26. септембар — Потонуће сенегалског трајекта МВ Ле Џула, најмање 1.863 мртвих.
- 27. септембар — Источни Тимор постаје 191. чланица УН.
- 29. септембар — На председничким изборима у Србији, Војислав Коштуница (лидер ДСС и тадашњи југословенски председник) освојио највише гласова и ушао у други круг са кандидатом ДОС-а, Мирољубом Лабусом.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 13. октобар — У другом кругу председничких избора, Војислав Коштуница убедљиво победио Мирољуба Лабуса, али победа није призната због недовољног броја изашлих бирача.
- 23. октобар — Чеченски терористи узимају око 800 таоца у московском позоришту Дубровка и траже повлачење руских снага из Чеченије.
- 26. октобар — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Велика промена на изборима у Турској: нова Партија правде и развоја (АКП), Реџепа Тајипа Ердогана, осваја апсолутну већину, док су странке владајуће коалиције готово збрисане. Абдулах Гул је премијер до марта, када је Ердогану укинута забрана политичке функције.
- 5. новембар — На изборима за Конгрес САД, републиканци повећавају контролу у Представничком дому и враћају већину у Сенату.
- 7. новембар — Око 20.000 становника Гибралтара одлучује на референдуму са скоро 99% да остане део Уједињеног Краљевства, противећи се његовој анексији од стране Шпаније.
- 8. новембар — Криза разоружања Ирака: Резолуција 1441 Савета безбедности УН, Садаму Хусеину је дата „последња шанса да испуни своју обавезу разоружања“ (прихвата повратак инспектора).
- 14. новембар — Скупштина СРЈ укинула Дан Републике (29. новембар), који је успоставила КПЈ као помен на њихов конгрес.
- 15. новембар — Ху Ђинтао постаје нови генерални секретар Комунистичке партије Кине после Ђијанг Цемина (до 2012). Он је први из послератне генерације, конзервативнији је у економским реформама, али Кина остварује велики раст. У спољној политици залаже се за миран успон и меку моћ.
- 16. новембар — Епидемија САРС-а почела је у кинеској провинцији Гуангдонг, а од фебруара се све снажније шири.
- 18. новембар — Швајцарска деблокира приватне рачуне Милована Бојића, бившег СПС потпредседника Владе Србије, јер нису достављени докази да се против њега води поступак.
- 19. новембар — Генерални секретар УН Кофи Анан на турнеји по региону бивше Југославије.
- 13 - 19. новембар — Изливање нафте са танкера Престиж код обале Галиције, процењује се да је из њега излито 60.000 тона лож-уља.
- 21. новембар — Виктор Јанукович је премијер Украјине (до 2004/05, 2006-07, председник 2010-14).
- 22. новембар — Самит НАТО-а у Прагу: седам земаља, већина Виљнусске групе, добија позивнице - Естонија, Летонија, Литванија, Словачка, Словенија, Румунија и Бугарска (придружила се 2004). Приступање балтичких земаља посебно узнемирава Русију.
- 22. новембар — Више од 100 људи је убијено у Нигерији у нападу усмереном на кандидаткиње за избор за Мис света.
- 25. новембар — Премијер Зоран Ђинђић организовао је донаторску вечеру за завршетак изградње Храма Светог Саве у Београду.[3]
- 25. новембар — Црногорски председник Мило Ђукановић подноси оставку, након што му је јуче дат мандат за формирање владе.
- 25. новембар — Основано је Министарство унутрашње безбедности САД.
- 27. новембар — Инспектори за оружје стижу у Ирак: УНМОВИК предвођен Хансом Бликсом и ИАЕА предвођен Мохамедом Ел Барадеијем.
- 28. новембар — 200-милионити туриста посећује Ајфелов торањ.
- 30. новембар — Турско-курдски сукоб: Укинуто је ванредно стање у три југоисточне провинције Турске, уведено 1987. (регион ОХАЛ). Војска, међутим, проглашава нека подручја безбедносним зонама.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 6. децембар — Уставна комисија усваја Уставну повељу државне заједнице Србија и Црна Гора (проглашену у фебруару 2003).
- 7. децембар — Ирак предаје инспекторима УН документ о ирачком оружју за масовно уништење и војној индустрији, како је захтевано новембарском резолуцијом Савета безбедности.
- 8. децембар — Ни у другом покушају поново није изабран председник Србије. Кандидат ДСС-а, Војислав Коштуница, по други пут освојио највише гласова али му победа није призната због недовољног броја изашлих бирача.
- 12 - 13. децембар — На самиту у Копенхагену Европска унија донела одлуку о проширењу Уније за 10 држава, а то су Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта, 1. маја 2004.
- 15. децембар — Завршава се Посматрачка мисија Уједињених нација на Превлаци (почета март 1992/јануар 1996), контрола предата хрватским властима.
- 15. децембар — НВО Г17 Плус трансформисана у политичку странку, председник Мирољуб Лабус..
- 17. децембар — Други конгоански рат: Стране у Међуконгоанском дијалогу закључују Глобални и свеобухватни споразум, према којем ће следеће године бити успостављена прелазна влада и рат ће званично бити завршен. На североистоку ДР Конга одвија се „Брисање стола“, геноцид над Мбути Пигмејима.
- 20. децембар — Савет безбедности Уједињених нација усваја резолуцију о слању Међународних снага за помоћ безбедности у Авганистан под командом Велике Британије, као подршка привременој антиталибанској влади.
- 21. децембар — Опрема компаније „Дифенс Роуд“ у Земун Пољу (власништво Љубише Бухе) је дигнута у ваздух.
- 22. децембар — Црна Гора Председнички избори у Црној Гори пропали су због излазности од 50% (Филип Вујановић је био убедљиво први).
- 23. децембар — Потписан споразум о слободној трговини између СРЈ и Хрватске (Мирољуб Лабус и Љубо Јурчић).
- 23. децембар — Лотар Матеус нови тренер ФК Партизан.
- 27. децембар — Бомбаш самоубица у Грозном детонирао је камион пун експлозива и уништио седиште проруске чеченске владе, 83 мртвих.
- 27. децембар — Први слободни председнички избори у Кенији: Мваи Кибаки ће заменити Данијела Арапа Моија (до 2013).
- 29. децембар — Истекао је мандат председнику Републике Србије, Милану Милутиновићу. Председница парламента, Наташа Мићић, постаје вршилац дужности председника републике (до фебруара 2004, Борис Тадић преузима дужност у јулу 2004).
- 29. децембар — Влада Србије је објавила да је откупила 29% удела у Телекому Србија од Телекома Италија за 195 милиона евра.
- 31. децембар — Мисија Уједињених нација у Босни и Херцеговини завршава свој мандат, следећег дана почиње Полицијска мисија Европске уније (до 2012).
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 22. јануар — Филип Анђушић, црногорски кошаркаш[4]
- 23. јануар — Јошко Гвардиол, хрватски фудбалер[5]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 17. фебруар — Андрија Катић, српски фудбалски голман[6]
- 19. фебруар — Марко Стаменић, новозеландски фудбалер[7]
- 21. фебруар — Маркус Гунарсон, норвешки музичар, члан дуа Маркус и Мартинус
- 21. фебруар — Мартинус Гунарсон, норвешки музичар, члан дуа Маркус и Мартинус
- 24. фебруар — Лазар Самарџић, српско-немачки фудбалер[8]
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Лоренцо Мусети, италијански тенисер[9]
- 8. март — Милутин Вујичић, српски кошаркаш[10]
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Иван Гутеша, српски фудбалски голман[11]
- 16. април — Сејди Синк, америчка глумица и модел[12]
- 29. април — Џејла Рамовић, босанскохерцеговачка певачица
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Чет Хоумгрен, амерички кошаркаш[13]
Јун
[уреди | уреди извор]- 28. јун — Владимир Лучић, српски фудбалер[14]
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Андрија Радуловић, српски фудбалер[15]
- 12. јул — Нико Вилијамс, шпански фудбалер[16]
Август
[уреди | уреди извор]- 6. август — Марко Гушић, српски кошаркаш
- 8. август — Немања Јовић, српски фудбалер[17]
- 15. август — Стефан Митровић, српски фудбалер[18]
- 16. август — Талија Рајдер, америчка глумица[19]
- 21. август — Ебенезер Анан, гански фудбалер
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6. септембар — Лејла Фернандез, канадска тенисерка[20]
- 25. септембар — Филип Стевановић, српски фудбалер[21]
- 27. септембар — Џена Ортега, америчка глумица[22]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 10. октобар — Томас Кук, бразилско-амерички глумац[23]
- 31. октобар — Ансу Фати, шпански фудбалер[24]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 13. новембар — Ема Радукану, британска тенисерка[25]
- 20. новембар — Медисин Шипман, америчка глумица[26]
- 26. новембар — Роко Пркачин, хрватски кошаркаш[27]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 23. децембар — Фин Вулфхард, канадски глумац и музичар[28]
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 12. јануар — Сајрус Венс, амерички државни секретар. (*1917)[29]
- 13. јануар — Антоније Исаковић, српски књижевник. (*1923)[30]
- 13. јануар — Грегорио Фуентес, кубански бродски капетан, инспирација за роман Старац и море. (*1897)
- 17. јануар — Франце Крижанич, словеначки математичар. (*1928)[31]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 9. фебруар — Маргарета, грофица од Сноудона, британска принцеза. (*1930)
- 22. фебруар — Чак Џоунс, амерички аниматор. (*1912)[32]
- 22. фебруар — Жонас Савимби, анголски побуњеник и политички вођа. (*1934)
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Велибор Васовић, фудбалер, тренер и спортски радник. (*1939)[33]
- 16. март — Данило Бата Стојковић, српски глумац. (*1934)[34]
- 16. март — Јован Деретић, историчар књижевности. (*1934)
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Милутин Гарашанин, српски археолог. (*1920)[35]
- 7. април — Никодим Комљеновић, српски протосинђел. (*1945)
- 17. април — Марк Лежер, канадски војник, убијен у Авганистану. (*1973)
- 22. април — Соја Јовановић, прва српска режисерка. (*1922)[36]
Мај
[уреди | уреди извор]- 4. мај — Тома Поповић, српски историчар
- 6. мај — Пим Фортјојн, холандски политичар и писац[37]
- 13. мај — Валериј Лобановски, совјетски и украјински фудбалер и фудбалски тренер
- 20. мај — Стивен Џеј Гулд, амерички биолог[38]
Јун
[уреди | уреди извор]- 10. јун — Бошко Буха, генерал-мајор МУП Србије. (*1959)
Јул
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 14. август — Радојка Живковић, српска хармоникашица и композитор. (*1923)[39]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 18. септембар — Маргита Стефановић Маги, дипл. архитекта, клавијатуристкиња групе Екатарина Велика. (*1959)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 30. октобар — Рудолф Бручи, српски композитор. (*1917)[40]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 21. новембар — Никола Пантић, српски геолог. (*1927)[41]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 27. децембар — Митар Максимовић звани Војвода Манда, српски ратник.(*1963)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Рејмонд Дајвис Јр., Масатоши Кошиба и Рикардо Ђакони
- Хемија — Џон Б. Фен и Курт Витрих
- Медицина — Сиднеј Бренер, Х. Роберт Хорвиц и Џон Е. Салстон
- Књижевност — Имре Кертес
- Мир — Џими Картер
- Економија — Данијел Канеман и Вернон Л. Смит
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ East Timor Government: „History of East Timor“, pristup 13.4.2013
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Умро Блез Паскал”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03.
- ^ „- Zoran Đinđić”. Zoran Djindjic (на језику: српски). Приступљено 2026-01-12.
- ^ „Filip Andjusic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Josko Gvardiol”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Andrija Katic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Marko Stamenic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Lazar Samardžić”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Lorenzo Musetti”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Milutin Vujičić > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Ivan Guteša”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Sadie Sink”. IMDb.
- ^ „Chet Holmgren”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Vladimir Lucic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Andrija Radulovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Nico Williams”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Nemanja Jovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Stefan Mitrović”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Talia Ryder”. IMDb.
- ^ „Leylah Fernandez”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- ^ „Serbia - F. Stevanović - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com (на језику: енглески).
- ^ „Jenna Ortega”. IMDb.
- ^ „Thomas Kuc”. IMDb.
- ^ „Ansu Fati”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Emma Raducanu”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- ^ „Madisyn Shipman”. IMDb.
- ^ „Roko Prkacin”. Eurobasket LLC.
- ^ „Finn Wolfhard”. IMDb.
- ^ „Cyrus Vance”. www.britannica.com (на језику: енглески). 8. 1. 2025.
- ^ „Антоније ИСАКОВИЋ”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Križanič France”. stanislavpirnat.si.
- ^ „Chuck Jones”. www.britannica.com (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Velibor Vasović (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Danilo 'Bata' Stojkovic”. IMDb.
- ^ „Милутин ГАРАШАНИН”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Soja Jovanovic”. IMDb.
- ^ „Pim Fortuyn”. IMDb.
- ^ „Stephen Jay Gould”. IMDb.
- ^ „Radojka Zivkovic”. IMDb.
- ^ „Рудолф БРУЧИ”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Никола ПАНТИЋ”. web.archive.org. 4. 3. 2016. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.