2012
Изглед
| Миленијум: | 3. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
2012. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Одборници Скупштине општине Лепосавић на Косову донели су одлуку да 14. и 15. фебруара буде одржан референдум на коме ће се становници севера Косова изјаснити о томе да ли прихватају косовске институције или не.
- 6. јануар — Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, пребачен је у болницу Хашког трибунала, након што му се погоршало здравствено стање.
- 9. јануар — Председник Републике Српске Милорад Додик уручио је у председнику Србије Борису Тадићу орден Републике Српске на ленти поводом Дана републике и крсне славе РС - Светог архиђакона Стефана[1].
- 13. јануар — Италијански крузер Коста Конкордија се насукао на гребен код обале острва Изола дел Ђиљо и делимично потонуо.
- 20. јануар — Сретен Угричић смењен са дужности управника Народне библиотеке Србије, одлуком Владе Србије, пошто је претходно потписао проглас Форума писаца о заштити Андреја Николаидиса, црногорског писца, који је у једном тексту назвао „цивилизацијским искораком“ могућност убиства високих државних званичника Србије и РС у Бањалуци, на прослави 20 година обележавања Републике Српске.
- 22. јануар — Више од 60% грађана Хрватске, на референдуму, подржало улазак те земље у Европску унију.
- 24. јануар — Хашки трибунал одобрио тиму српских лекара да посете лидера СРС, Војислава Шешеља, коме је претходно уграђен пејсмејкер.
- Википедија:Непознат датум — Серија напада на хрватске навијаче, у Новом Саду и Руми, након утакмица на Европском рукометном првенству које се одржава у Србији.
- 25. јануар — Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила резолуцију којом се Београд и Приштина позивају на наставак дијалога и примену до сада постигнутих споразума.
- 27. јануар — Влада Србије откупила смедеревску железару од америчког Ју Ес Стила.
- 29. јануар — Рукометна репрезентација Србије освојила је сребро, а Ватерполо репрезентација Србије злато на првенствима Европе. Новак Ђоковић победио Рафаел Надала у финалу Аустралијан опена са 3:2.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Снежни наноси завејали целу Србију и проузроковали велике проблеме у саобраћају и снабдевању.
- 5. фебруар — Влада Србије прогласила ванредну ситуацију на територији целе земље због снежног невремена које је захватило целу Србију.
- 10. фебруар — Хаити је признао Косово.
- 15. фебруар — У четири општине на северу Косова и Метохије одржан референдум на којем су се грађани изјашњавали о томе да ли прихватају институције Републике Косово.
- 24. фебруар — Београд и Приштина постигли договор о регионалном представљању власти покрајине на међународним скуповима, што је био један од најважнијих услова Србији за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ.
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Србија званично постала кандидат за улазак у Европску унију.
- 4. март — Одржани председнички избори у Русији на којима је Владимир Путин освојио убедљиву победу од 63,60% гласова.
- 9. март — Израел је извео ваздушне нападе на појас Газе, започевши тронедељне окршаје са палестинским милитантним групама.
- 11. март — На подручју Скопља и Тетова дошло је до сукоба између Албанаца и Македонаца. Неколико дана касније један албански младић преминуо је од повреда које је задобио након тешких прострелних рана које му је нанијело шест непознатих особа.
- 13. март — Председник Србије Борис Тадић расписао парламентарне, председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић локалне, а председник Скупштине Војводине Шандор Егереши покрајинске изборе за 6. мај текуће године.
- 19. март — Наоружани нападач у Тулузу убио три детета и једног јеврејског рабина.
- 29. март — Краљ Шпаније Хуан Карлос посетио је Мостар.
- Европски парламент је изгласао Резолуцију о напретку Србије ка ЕУ, те позвао ту земљу да се уздржи од расписивања локалних избора на Косову.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Шест особа настрадало у пожару у дискотеци "Контраст" у Новом Саду.
- 5. април — Председница Народне скупштине Славица Ђукић Дејановић је расписала председничке изборе за 6. мај 2012. године.
- 19. април — Руди Џулијани, амерички политичар дошао је у Београд, како би дао подршку кандидату за градоначелника Београда, испред Српске напредне странке Александру Вучићу.
- 25. април — Брунеј је признао Косово.
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Одржани редовни избори за Скупштину Србије, Скупштину АП Војводине, и локалне самоуправе, као и превремени избори за председника Републике Србије. У други круг председничких избора ушли Борис Тадић из ДС-а и Томислав Николић из СНС-а. На парламентарним изборима првопласирана је била коалиција око СНС-а,која је освојила 73 мандата, а другопласирана је коалиција ДС-а,која је освојила 67 мандата, а трећепласирана коалиција око СПС-а је освојила 44 мандата. На локалним изборима у Београду и Новом Саду, победила је Демократска странка. У Војводини на покрајинским изборима исто је победио ДС.
- 6. мај — Франсоа Оланд постао нови председник Француске, победивши у другом кругу Николу Саркозија.
- 15. мај — У 03.01.23 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Генадиј Падалка и Сергеј Ревин из Роскосмоса и Џозеф Акаба из Насе.
- 20. мај — Томислав Николић, у другом кругу, изабран за четвртог председника Србије, победивши Бориса Тадића.
- 26. мај — Представница Шведске, Лорин, победила је на Песми Евровизије са песмом Euphoria.
- 31. мај — Конституисан девети сазив Скупштине Србије, седницом председавао најстарији посланик - Захарије Трнавчевић. На посебној седници, Томислав Николић положио заклетву и формално отпочео петогодишњи мандат на дужности председника Србије.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Сукоб на Северу Косова и Метохије (у селу Рударе) кад су војници почели да уклањају барикаде.
- 3. јун — У експлозији ручне бомбе, испред једног кафића у селу Идвор, погинуле три а рањено осам особа.
- 8. јун — Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изабран је за председника Генералне скупштине Уједињених нација.
- 12. јун — Уставни суд Србије забранио је 12. јуна екстремистичку организацију Образ, на чијем је челу Младен Обрадовић, првостепено осуђен на две године затвора због изазивања нереда у Београду током Параде поноса, одржане 10. октобра 2010. године, када је повређено више од 140 људи, од којих 124 полицајца. Образ је забрањен на основу захтева Републичког тужилаштва у којем се наводи да је та организација својим деловањем угрожавала темељне принципе демократије.
- 18. јун — У експлозији гранате на полигону Пасуљанске ливаде, приликом завршне вежбе „Дипломац 2012” кадета Војне академије, погинула два кадета Војске Србије а неколико теже и лакше повређено.
- 22. јун — Конституисана Скупштина АП Војводине, а за њеног председника изабран лидер Савеза војвођанских Мађара, Иштван Пастор.
- 28. јун — Председник Србије, Томислав Николић, поверио мандат за састав нове Владе лидеру Социјалистичке партије Србије Ивици Дачићу.
Јул
[уреди | уреди извор]- 15. јул — Теодор фон Бург, освајањем четврте златне медаље на ММО-у, постао најбољи млади математичар на свету свих времена.
- У 02.40.03 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Јуриј Маленченко из Роскосмоса, Сунита Вилијамс из Насе и Акихико Хошиде из агенције JAXA.
- 23. јул — Небојша Стефановић (СНС) изабран за председника Скупштине Србије, у наставку конститутивне седнице.
- 27. јул — Изабрана нова Влада Републике Србије, коју су формирали Српска напредна странка, коалиција СПС-ПУПС-ЈС, и Уједињени региони Србије, на челу са лидером СПС-а Ивицом Дачићем. Важније ресоре заузели Иван Мркић — шеф дипломатије, Александар Вучић — први потпредседник Владе и министар одбране, Никола Селаковић — министар правде, Млађан Динкић — министар финансија и привреде.
- 27. јул — 12. август — Олимпијске игре у Лондону.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Двојица подофицира Војске Србије погинула су у експлозији заостале касетне бомбе на Панчићевом врху на Kопаонику. Месец ипо дана раније од експлозије заостале гранате погинула су два кадета војске Србије на полигону "Пасуљанске ливаде".
- 2. август — Дејан Шошкић поднео оставку на функцију гувернера Народне банке Србије.
- 6. август — Скупштина Србије изабрала Јоргованку Табаковић за новог гувернера Народне банке Србије.
- 11. август — Милица Мандић освојила златну медаљу на Олимпијским играма у Лондону у теквондоу, што је прва златна медаља за Србију на ОИ након дванаест година.
- 15. август — Бацач Сијетл маринерса Феликс Ернандез имао је савршену утакмицу против Тампа беј рејса.
- 26. август — Територију Србије је захватила серија пожара, од којих је седам великих избило у планинским пределима, на Сувобору, Тари, Златибору, Црном Врху, Вршкој Чуки и у подножју Kопаоника. Најкритичније било је на Тари где се запалило више од 300 хектара четинарске шуме.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 11. септембар — Због злочина за време рата на Косову чланови "Гњиланске групе ОВК" у Београду су проглашени кривим. На 116 година затвора осуђено је 11 Албанаца.
- 20. септембар — Источни Тимор је признао Косово.
- 26. септембар — Авион за обуку Војске Србије (ВС) "ласта" срушио се у близини Београда, у насељеном делу Нове Пазове. Пилот Војске Србије, мајор Горан Савић, родом из Зенице, подлегао је због повреда задобијених приликом пада авиона
- 29. септембар — Александар Вучић изабран за председника Српске напредне странке, наследивши Томислава Николића који је поднео оставку на све страначке функције од избора за шефа државе.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 14. октобар — Скок Феликса Баумгартнера: Светски рекорд у скоку падобраном из стратосфере оборио Феликс Баумгартнер у склопу пројекта Ред бул стратос. Скок је био са висине од 39.068 метара у Новом Мексику, САД.
- 19. октобар — Нови председници Владе Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи почели су 19. октобра серију сусрета у Бриселу којима је циљ нормализација односа две стране која је и за Београд и за Приштину услов за даљи напредак у европским интеграцијама. У дијалогу посредује висока представница ЕУ Кетрин Ештон, а сусретима два премијера дијалог је са техничког пребачен на највиши политички ниво.
- 23. октобар — У 10.51.11 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Олег Новицки и Јевгениј Тарелкин из Роскосмоса и Кевин Форд из Насе.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — ТВ Авала је престала са емитовањем програма, пошто јој је Републичка радиодифузна агенција одузела дозволу за емитовање програма - трансформисана у Пинк 2.
- 6. новембар — Председнички избори у САД 2012: Барак Обама је поново изабран за председника Сједињених Држава, победивши свог републиканског изазивача Мита Ромнија.
- 8. новембар — Нова владајућа коалиција у Србији донела је Закон о амнестији који је обухватио око 3.600 осуђеника, а на слободу је до средине децембра пуштено њих 1.100. Затвореници који су пуштени на слободу осуђени су углавном на казне затвора од три до шест месеци због лакших кривичних дела. Осуђенима за тешко убиство, убиство и тешке случајеве разбојничке крађе и разбојништва казна је умањена за 10 одсто, док је осуђеницима старијим од 70 година казна умањена за четвртину.
- 10. новембар — Богати руски бизнисмен Александар Перепилични, преминуо је преминуо на прилазу своје куће у енглеском градићу Вејбриџ, у југоисточној покрајини Сари.[2]
- 13. новембар — Потпуно помрачење Сунца догодило се у деловима Аустралије и Јужног Пацифика. То је 45. од 72 помрачења Сунца Солар Сарос 133.
- 14.— 21. новембар — Израел покреће операцију „Стуб одбране“ против појаса Газе којим управљају Палестинци, убивши војног команданта Хамаса Ахмеда Џабарија. Следеће недеље 140 Палестинаца и пет Израелаца је убијено у насталом циклусу насиља. Примирје између Израела и Хамаса објавили су египатски министар спољних послова Мохамед Камел Амр и америчка државна секретарка Хилари Клинтон након недељне ескалације непријатељстава на југу Израела и у појасу Газе.
- 15. новембар — Након 18. националног конгреса Комунистичке партије Кине, Си Ђинпинг наслеђује Ху Ђинтаоа на месту генералног секретара Комунистичке партије Кине и постаје врховни лидер Кине.
- 19. новембар — Фиџи је признао Косово.
- 25. новембар — 9. децембар — Тајфун Бофа, познат као „Пабло“ на Филипинима, усмртио је најмање 1.067 људи, а око 838 се води као нестало. Тајфун је проузроковао значајну штету на острву Минданао.
- 28. новембар — Сент Китс и Невис је признао Косово.
- 29. новембар — Палестини додељен статус посматрача у УН.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 8. децембар — Конференција УН о климатским променама у Катару пристаје да продужи Кјото протокол до 2020. године.
- 10. децембар — Селека збацује владу Централноафричке Републике, што доводи до избијања грађанског рата.
- 14. децембар — 28 особа је убијено у пуцњави у основној школи у месту Њутаун у америчкој савезној држави Конектикат.
- 16. децембар — Групно силовање и убиство у Делхију, познато и као случај Нирбхаја, догодило се у ноћи 16. децембра 2012. године. Случај је укључивао смртоносни напад на 22-годишњег приправника физиотерапије од стране групе од шест мушкараца у аутобусу у покрету.
- 18. децембар — Најмање 55 људи се удавило након што се претрпани чамац преврнуо код обале Сомалије.
- 19. децембар — У 12.12.36 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Роман Романенко из Роскосмоса, Томас Маршбурн из Насе и Крис Хадфилд из Канадске свемирске агенције.
- 24. децембар — Пакистан је признао Косово.
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Киро Глигоров, некадашњи високи државни и партијски функционер у СФРЈ и први председник независне Републике Македоније. (*1917)[3]
- 13. јануар — Миљан Миљанић, бивши српски фудбалски тренер и функционер. (*1930)[4]
- 20. јануар — Ета Џејмс, америчка блуз, соул, госпел и џез певачица. (*1938)[5]
- 24. јануар — Теодорос Ангелопулос, грчки редитељ (*1935)[6]
- 29. јануар — Живан Сарамандић, српски оперски певач (*1939)[7]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Вислава Шимборска, пољска песникиња и добитница Нобелове награде за књижевност (*1923)[8]
- 11. фебруар — Витни Хјустон, америчка певачица (*1963)[9]
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Благоје Аџић, генерал ЈНА и бивши начелник Генералштаба ЈНА (*1932)[10]
- 6. март — Драгослав Јаковљевић Бабеа, боксерска легенда Југославије (*1932)
- 10. март — Вера Ивковић, српска певачица народне музике (*1949)[11]
- 20. март — Атена Пашко, украјинска хемијска инжењерка, песникиња и активисткиња
Април
[уреди | уреди извор]- 11. април — Бранка Митић, српска глумица (*1926)[12]
- 20. април — Петер Карстен, немачко-југословенски глумац (*1928)[13]
- 27. април — Анатолиј Лебед, руски гардијски потпуковник и херој Руске Федерације (*1963)
Мај
[уреди | уреди извор]- 17. мај — Дона Самер, америчка певачица, легенда диско музике (*1948)[14]
- 31. мај — Радован Биговић, српски теолог (*1956)[15]
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Љубиша Рајић, професор скандинавских језика (*1947)[16]
- 6. јун — Немања Нешић, српски веслач (*1988)
- 9. јун — Тома Јовановић, српски глумац (*1929)[17]
- 13. јун — Роже Гароди, француски писац и филозоф (*1913)
- 30. јун — Јицак Шамир, израелски политичар (*1915)[18]
Јул
[уреди | уреди извор]- 11. јул — Драгован Јовановић, српски редитељ (*1937)[19]
- 15. јул — Селест Хоум, америчка глумица, добитница Оскара (*1917)[20]
- 16. јул — Џон Лорд, британски музичар (*1941)
- 28. јул — Славко Комар, друштвено-политички радник (*1918)
Август
[уреди | уреди извор]- 14. август — Светозар Глигорић, српски шаховски велемајстор (*1923)[21]
- 22. август — Милица Кљаић-Радаковић, српска глумица (*1928)[22]
- 25. август — Нил Армстронг, амерички космонаут, први човек који је крочио на Месец (*1930)[23]
- 31. август — Сергеј Соколов, маршал Совјетског Савеза[24]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Ерик Хобсбаум, британски историчар
- 5. октобар — Војин Димитријевић, српски правник, професор међународног права (*1932)[25]
- 15. октобар — Нородом Сиханук, камбоџански краљ
Новембар
[уреди | уреди извор]- 23. новембар — Лари Хегмен, амерички глумац[26]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Ксенија Јовановић, српска глумица (*1928)[27]
- 3. децембар — Злата Петковић, српска глумица и некадашња Мис СФРЈ (*1954)[28]
- 27. децембар — Млађа Веселиновић, српски глумац (*1915)[29]
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Серж Арош и Дејвид Вајнланд
- Хемија — Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка
- Медицина — Џон Гердон и Шинја Јаманака
- Књижевност — Мо Јен
- Мир — Европска унија
- Економија — Елвин Рот и Лојд Шепли
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Dodik odlikovao Tadića”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 2012-01-09. Приступљено 2025-08-24.
- ^ „Ruski biznismen ubijen rijetkim otrovom”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-17.
- ^ „Умро Киро Глигоров”. Politika Online.
- ^ „Miljanić, Miljan Miljanić”. www.bdfutbol.com.
- ^ „Etta James”. IMDb.
- ^ „Theodoros Angelopoulos”. IMDb.
- ^ „Preminuo Živan Saramandić”. Blic.rs (на језику: српски). 30. 1. 2012.
- ^ „Wislawa Szymborska”. www.britannica.com (на језику: енглески). 28. 1. 2025.
- ^ „Whitney Houston”. IMDb.
- ^ „Umro Blagoje Adžić”. Vesti online (на језику: енглески).
- ^ „Vera Ivkovic”. IMDb.
- ^ „Преминула глумица Бранка Митић”. Politika Online.
- ^ „Peter Carsten”. IMDb.
- ^ „Donna Summer”. IMDb.
- ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Преминуо проф. др Радован Биговић”. КУЛТУРА - РТРС.
- ^ d.o.o, cubes. „Preminuo Ljubiša Rajić - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ „Toma Jovanovic”. IMDb.
- ^ „Yitzḥak Shamir”. www.britannica.com (на језику: енглески).
- ^ „Dragovan Jovanovic”. IMDb.
- ^ „Celeste Holm”. IMDb.
- ^ „Preminuo Svetozar Gligorić”. B92.net (на језику: српски).
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Preminula glumica SNP Milica Kljaić Radaković”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски).
- ^ „Neil Armstrong”. IMDb.
- ^ „Соколов Сергей Леонидович”. www.warheroes.ru.
- ^ „Preminuo Vojin Dimitrijević”. B92.net (на језику: српски).
- ^ „Larry Hagman”. IMDb.
- ^ „Ksenija Jovanovic”. IMDb.
- ^ „Zlata Petkovic”. IMDb.
- ^ „Mladen 'Mladja' Veselinovic”. IMDb.