Proailurus
| Proailurus | |
|---|---|
| лобања врсте Proailurus lemanensis | |
| Научна класификација | |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Подред: | Feliformia |
| Инфраред: | Aeluroidea |
| Натпородица: | Feloidea |
| Породица: | Felidae |
| Потпородица: | †Proailurinae Zittel, 1893 |
| Род: | †Proailurus Filhol, 1879 |
| Типска врста | |
| Proailurus lemanensis Filhol, 1879
| |
| Врсте | |
| |
| Синоними | |
|
синоними потпородице: синоними врсте:
| |
Proailurus (Проаилурус — „прва мачка”) је изумрли род мачака из изумрле потпородице Proailurinae, који је у периоду од касног Олигоцена до раног Миоцена настањивао подручје Европе.[3][4]
Етимологија назива
[уреди | уреди извор]Назив овог рода води поријекло од:
- старогрчки ријечи протос (стгрч. πρῶτος), која значи први,
- и старогрчке ријечи аилоурос (стгрч. αἴλουρος), која значи мачка.
Назив потпородице Proailurinae води поријекло од:
- типског рода Proailurus,
- и таксономског наставка -inae.
Опис
[уреди | уреди извор]Врсте из рода Proailurus су биле мале и збијене звијери, нешто веће од данашње домаће мачке. Имале су дуги реп, велике очи, и оштре канџе и зубе, који су били једнаки пропорција као код данашњи врста из породице вивериди. Ове врсте су донекле могле да увлаче своје канџе. Као и данашњи вивериди, ове врсте су дјелимично живјеле на дрвећу.[5] Врста Proailurus lemanensis је достизала тежину од 5 до 20 kg, у раменима висину од 35 cm и дужину од 1 m.[4]
Систематика
[уреди | уреди извор]Историја класификације
[уреди | уреди извор]1879. године француски природњак и љекар Хенри Филхол је први научно описао род Proailurus, у који је уврстио двије изумрле врсте мачколики звијери: Proailurus lemanensis и Proailurus julieni.[6] Остаци ове двије врсте су пронађени на подручју францусе општине Сент Жерард. Касније је он 1882. године описао и додао у овај род још једну изумрлу врсту Proailurus medius.[7] 1888. године је њемачки палеонтолог и зоолог Макс Шлосер је врсту Proailurus medius препознао као представника засебног рода, те ју је уврстио у род Haplogale и преименовао у Haplogale media.[8][9] Касније је и врста Proailurus julieni је препозната као представника засебног рода Stenogale (као врста Stenogale julieni), и на крају као представник рода Viretictis (као врста Viretictis julieni).[10][11]
1999. године је француски палеонтог Стефан Пеигне је описао двије нове врсте у роду Proailurus, а то су Proailurus bourbonnensis и Proailurus major.[4][12]
Према свим научним истраживањима род Proailurus је најпримитивнији представник породице мачке и предак сви остали представника ове породице звијери,[9][13] иако је у једном истраживању из 2005. године био уврштен као примитивни представник мачколики звијери,[14] што је у каснијим истраживањима оповргнуто.[4][15]
Класификација
[уреди | уреди извор]| Врсте: | Распрострањеност фосила и локација: |
Временски распон: |
|---|---|---|
| †P. bourbonnensis (Peigne, 1999) | 22,4 до 20,0 мил. год. | |
| †P. lemanensis (Filhol, 1879) | 24,0 до 20,0 мил. год. | |
| †P. major (Peigne, 1999) | 22,4 до 20,0 мил. год. |
Филогенија
[уреди | уреди извор]Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Proailurus.[4]
| Feloidea |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gaubert, Philippe; Antunes, Agostinho; Meng, Hao; Miao, Lin; Peigné, Stéphane; Justy, Fabienne; Njiokou, Flobert; Dufour, Sylvain; Danquah, Emmanuel; Alahakoon, Jayanthi; Verheyen, Erik (2018). „The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth”. Journal of Heredity (на језику: енглески). 109 (4): 347—359. PMID 29140441. doi:10.1093/jhered/esx097.
- ^ Miklos Kretzoi (1945) "Bemerkungen über das Raubtiersystem." Annales Historico-Naturales Musei Nationalis Hungarici, Budapest, vol. 38, pp. 59-83.
- ^ а б в г д McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015.
- ^ а б в г д Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5.
- ^ Turner, Alan; Antón, Mauricio (1997). The Big Cats and their fossil relatives. New York: Columbia University Press. стр. 25. ISBN 978-0-231-10228-5.
- ^ Filhol, Henri (1879). „Etude des mammiferes fossiles de Saint-Gerand le Puy (Allier)”. Bibliotheque de l'Ecole des Hautes Etudes, Section des Sciences Naturelles. 19 (1): 1—252.
- ^ Filhol, Henri (1882). „Memoire sur quelques mammiferes fossiles des phosphorites du Quercy. Ibid”: 1—140.
- ^ Schlosser, M. (1888). „Die Affen, Lemuren, Chiropteren, Insectivoren, Marsupialier, Creodonten und Carnivoren des Europaischen Tertiars. Beitr. Palaontol. Osterreich-Ungamns”. Part II (Volume 7): 225—386.
- ^ а б Hunt, Robert M. (1998). „Evolution of the Aeluroid Carnivora: Diversity of the Earliest Aeluroids from Eurasia (Quercy, Hsanda-Gol) and the Origin of Felids”. American Museum Novitates (3252). hdl:2246/3156.
- ^ Teilhard de Chardin, P. (1915) "Les carnassiers des phosphorites du Quercy" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (15. јануар 2023) Annales de Paléontologie, 9, 101–192
- ^ Viret, J. (1929). „Les faunes des mammiferes de l'Oligocene superieur de la Limagne Bourbonnaise”. Ann. l'Univ. Lyon (N. Ser.). 47: 1—328.
- ^ Peigné, Stéphane (1999). „"Proailurus, l'un des plus anciens Felidae (Carnivora) 'd Eurasie: systematique et evolution"”.
- ^ Rothwell, Tom (2003). „Phylogenetic Systematics of North American Pseudaelurus (Carnivora: Felidae)”. American Museum Novitates. 2403: 1—64. doi:10.1206/0003-0082(2003)403<0001:PSONAP>2.0.CO;2. hdl:2246/2829.
- ^ Welsey-Hunt, G. D.; Flynn, J. J. (2005). „Phylogeny of the Carnivora: basal relationships among the Carnivoramorphans, and assessment of the position of ‘Miacoidea’ relative to Carnivora”. Journal of Systematic Palaeontology. 3 (1): 1—28. doi:10.1017/S1477201904001518.
- ^ Christiansen, Per (2008). „Phylogeny of the great cats (Felidae: Pantherinae), and the influence of fossil taxa and missing characters”. Cladistics. 24 (6): 977—992. doi:10.1111/j.1096-0031.2008.00226.x.
Литература
[уреди | уреди извор]- Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5.