Работохоличар
Рабохоличар — лице што работи компулсивно. Рабохоличарот е неспособен да го ограничи времето што го поминува на работа и покрај негативните последици како што се нарушување на неговите врски или здравјето.[1]
Не постои општоприфатена медицинска дефиниција за оваа состојба, иако некои облици на стрес, нарушување на контролата на импулсивноста, опсесивно-компулсивно растројство на личноста и опсесивно-компулсивно растројство можат да бидат поврзани со работата. Ергоманијата се дефинира како „прекумерна посветеност на работата, особено како симптом на ментална болест“.[2][3]
Културата на напорна работа, кога ја занемарува здравата рамнотежа помеѓу работата и приватниот живот, може да го влоши работохолизмот.[4][5]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Самиот збор е стопеница составен од зборовите работа и наставката (суфиксот) -холичар што изразува зависност од првиот збор. Неговото прво познато појавување на англиски јазик (workoholic), според Оксфордскиот англиски речник, се случило во Канада во „Торонто Дејли Стар“ на 5 април 1947 година, со алузија на Анонимните алкохоличари:
Ако сте проколнати со несовладлива желба за работа, јавете се кај „Синонимните работохоличари“ и реформиран работник ќе ви помогне да се вратите во среќно безделништво.[6]
Подробности
[уреди | уреди извор]Поимот работохоличар се однесува на различни видови на однесување, при што секое има своја вредност. На пример, работохолизмот понекогаш го користат луѓе кои сакаат да ја изразат својата посветеност на својата кариера во позитивна смисла. „Работа“ за која станува збор обично се поврзува со платена работа, но може да се однесува и на други занимања како што се спорт, музика, уметност и наука. Сепак, поимот почесто се користи за негативен начин на однесување кој популарно се одликува со трошење прекумерно време на работа, внатрешна принуда за напорна работа и занемарување на семејните и другите општествени односи.[7]
Истражувачите откриле дека во многу случаи, непрекинатата работна активност продолжува дури и откако истото имало негативно влијание врз односите и физичкото здравје на субјектот. Се смета дека причини за тоа се анксиозност, ниска самодоверба и проблеми со интимноста. Исто така, работохоличарите имаат проблеми да делегираат работни задачи на други и се стремат да добиваат високи оценки за особините на личноста како што се невротицизмот, перфекционизмот и совесноста.
Клиничкиот психолог Брајан Е. Робинсон идентификувал две работи за работохоличарите: почнување на работа и завршување на работа. Тој го поврзува однесувањето на прокрастинација и со „вкусувањето на работохолизмот“ (оние со ниско започнување на работа и оние со ниска завршена работа) и со „работохолизмот со недостаток на внимание“ (оние со високо започнување на работа и ниска завршена работа), за разлика од „булимичните“ и „неуморните“ работохоличари – и двата типа имаат висока стапка на завршена работа.[8]
Работохолизмот во Јапонија се смета за сериозен општествен проблем што доведува до прерана смрт, често на работа, појава наречена кароши. Прекумерната работа била обвинета за фаталниот мозочен удар на премиерот на Јапонија, Кеизо Обучи, во 2000 година.[9] Смртта од прекумерна работа не се јавува само во Јапонија. Во 2013 година, практикант во Американската банка во Лондон починал откако работел 72 часа без престан.[10]
Рабохоличарите може да бидат помалку ефикасни од другите работници бидејќи имаат тешкотии да работат како дел од екипа, проблеми со доделување или доверување задачи на колеги или организациски проблеми поради преземање премногу работа одеднаш.[11] Покрај тоа, работохоличарите често страдаат од недостаток на сон, што резултира со нарушена мозочна и когнитивна функција.[12]
Деловниот ризик што го претставува работохолизмот е потценет ризик во претпријатијата и управувањето со кадрите (човечките ресурси), што може да се развие во закана за деловниот успех.[13]
Поврзано
[уреди | уреди извор]Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Ruggeri, Christine (2022-11-28). „Research Shows Hustle Culture Does More Harm Than Good“. Leaders.com (англиски). Посетено на 2023-10-23.
- ↑ „Medical Definition of ERGOMANIA“. Merriam-Webster Medical Dictionary. February 5, 2021. Посетено на February 5, 2021.
- ↑ Van Houdenhove, Boudewijn; Neerinckx, Eddy (1999). „Is "Ergomania" a Predisposing Factor to Chronic Pain and Fatigue?“. Psychosomatics. 40 (6): 529–530. doi:10.1016/S0033-3182(99)71197-7. ISSN 0033-3182. PMID 10581987.
- ↑ Griffith, Erin (January 26, 2019). „Why Are Young People Pretending to Love Work?“. The New York Times. Посетено на July 14, 2019.
- ↑ Da Costa, Celinne (April 28, 2019). „Stop Idolizing Hustle Culture And Do This Instead“. Forbes. Посетено на July 14, 2019.
- ↑ "workaholic, n. and adj." in Oxford English Dictionary Third Edition (September 2014)
- ↑ Quinones, Cristina; Griffiths, Mark D. (October 2015). „Addiction to Work: A Critical Review of the Workaholism Construct and Recommendations for Assessment“. Journal of Psychosocial Nursing and Mental Health Services (англиски). 53 (10): 48–59. doi:10.3928/02793695-20150923-04. ISSN 0279-3695. PMID 26489104.
- ↑ Robinson, Bryan E. (2001). Chained to the Desk: A Guidebook for Workaholics, Their Partners and Children, and the Clinicians Who Treat Them. New York: New York University Press. стр. 62. ISBN 0-8147-7480-6.
- ↑ Daniel Griffiths (April 4, 2000). „Japan's workaholic culture“. BBC News Online. Посетено на October 12, 2007.
- ↑ „Bank of America To Improve Working Conditions After Intern Death“. HuffPost. 10 January 2014. Посетено на August 4, 2015.
- ↑ „The Hidden Costs of Workaholism“. Fast Company. July 9, 2009. Архивирано од изворникот на June 7, 2011. Посетено на July 28, 2010.
- ↑ „The Human Brain - Sleep and Stress“. Fi.edu. September 27, 2007. Архивирано од изворникот на January 7, 2013. Посетено на July 28, 2010.
- ↑ Meissner, Ulrike Emma (2018). Business Risk Workaholism, Management challenges and action guidelines for professional practice. Berlin: Berlin Peter Lang. ISBN 978-3-631-76634-7.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- The Economics of Workaholism Архивирано на 20 септември 2006 г.