Пређи на садржај

Смиловци

Координате: 43° 05′ 04″ С; 22° 51′ 01″ И / 43.084333° С; 22.850166° И / 43.084333; 22.850166
С Википедије, слободне енциклопедије
Смиловци
Манастир Св. Кирика и Јулите
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаДимитровград
Становништво
 — 2022.Пад 73
Географске карактеристике
Координате43° 05′ 04″ С; 22° 51′ 01″ И / 43.084333° С; 22.850166° И / 43.084333; 22.850166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина711 m
Смиловци на карти Србије
Смиловци
Смиловци
Смиловци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18323
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Смиловци су насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 73 становника.

Овде се налазе манастир Св. Кирика и Јулите у Смиловцима, црква Свете Петке и Смиловска језера.

Историја

[уреди | уреди извор]

За време Источне кризе (1875-1878) место је као и већи део Височког среза, ослободила српска војска. Протерани су Турци, успостављена је српска власт али долази до дипломатске борбе између Србије и Бугарске. Руси су подржавали Бугаре у својим претензијама; међутим Срби у том срезу су се стално противили, организујући скупове и скупљајући петиције скретали европској јавности на себе. Тако су се састали Срби у Смиловцу 20. фебруара/4. марта 1878. године и састравили писмо српском кнезу Милану Обреновићу, које је потписало 71 особа.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Смиловци живе 102 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 63,5 година (62,6 код мушкараца и 64,4 код жена). У насељу је 2002. године било 87 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,87.

Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последњих седам пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 964
1953. 939
1961. 762
1971. 513
1981. 403
1991. 298 282
2002. 163 172
2011. 104
2022. 73
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Бугари
  
124 76,07%
Срби
  
19 11,65%
Роми
  
10 6,13%
Македонци
  
1 0,61%
Југословени
  
1 0,61%
непознато
  
1 0,61%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 184 208 214 172 152 120 87


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 41 29 7 8 1 1 0 0 0 0 1,87
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 73 18 43 10 2 0
Женски 82 12 40 30 0 0
УКУПНО 155 30 83 40 2 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 52 39 0 0 10
Женски 37 32 0 0 2
Укупно 89 71 0 0 12
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 1 0 0 1
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 1 0 0 1
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 0 0
Женски 0 0 0 1 1
Укупно 0 0 1 1 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 1 0 0 0
Укупно 1 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]