Пређи на садржај

Добрејанце

Координате: 42° 39′ 28″ С; 21° 52′ 10″ И / 42.657666° С; 21.8695° И / 42.657666; 21.8695
С Википедије, слободне енциклопедије
Добрејанце
Основна школа у Добрејанцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2022.34
Географске карактеристике
Координате42° 39′ 28″ С; 21° 52′ 10″ И / 42.657666° С; 21.8695° И / 42.657666; 21.8695
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина722 m
Добрејанце на карти Србије
Добрејанце
Добрејанце
Добрејанце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Добрејанце или Добријанце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 34 становника (према попису из 1991. било је 102 становника).

Опис села

[уреди | уреди извор]

Добрејанце се налази у јужном делу Пољанице , између села: Сикирје на истоку, Ушевце, Станце и Рождаце на северу и Дреновац на југу, а на западу се протеже до врха Орлова чука (1274 м). Размештено је највећим делом са леве стране Ветернице, око Самобучке долине и на местима Добрејански рид, Церови рид, Јабуково, Јејак и Лазаров кладанац, а само мањим делом са десне стране ове реке. Разбијеног је типа и нема изражених махала.

Од центра Власа удањено је око 6 км. У источни део села стиже се асфалтним путем Врање - Мијовце, а у западни (планински) део из Власа, преко Станца, или слабијим путевима из правца Дреновца.

Село је скоро у целини покривено буковом шумом, има особине типичног планинског села. Земља је слабог квалитета, неподобна за ратарство. Становништво се ипак издржава екстензивном пољопривредом, са нагласком на сточарство и воћарство. Поред тога, развијена је горосеча. Богато је здравом планинском водом, а најпознатији кладенци су Бајрамов, Зећиров, Нурин и Ибишов.

О настанку села мало се зна. До доласка Арнаута у ове крајеве, у Добрејанцу су живели Срби, од којих су познати Дабарци и Кованџици, и неки Грк који се касније потурчио. О томе да су село основали Срби говоре остаци, зидине, три старе цркве. Једно црквиште је у долини Ветернице, непосредно поред пута Дреновац - Ушевце, а друго у врх села, код места Јабуковац. Доласком Арнаута, Дабарци су се иселили у Врање а Кованџици у оближње село Смиљевић. Ово село 1861. године помиње Хан (Јохан Георг фон Хан) као Dobrjanze – на левој обали Ветеренице, као велико и веома раштркано албанско село. До 1878. године у њему је било 16 албанских кућа да би се, за време ослобађања 1878. године, Албанци иселили из Добрејанца и село је поново насељено Србима. Аћимовићи су доселили из Островице , Стевановићи и Павловићи из Дреновца, Антићи (Ћурковчани) и Шопци из Секирја, Стевановићи и Ђорђијинци из Ушевца, Ристићи из Леснице у Пчињи, Стојковићи из Белановца, Гузезини из Дреновца.

У селу је основна четворогодишња школа. Сеоска слава (литије, крсте) је на Горешњак, 26. јула

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Добрејанце живи 74 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 51,8 година (53,0 код мушкараца и 50,8 код жена). У насељу има 29 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 218
1953. 219
1961. 205
1971. 194
1981. 152
1991. 102 102
2002. 84 84
2011. 58
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
84 100,0%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 30 33 37 38 33 31 29


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 4 17 1 1 1 1 4 0 0 0 2,90
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 36 4 31 1 0 0
Женски 40 5 31 4 0 0
УКУПНО 76 9 62 5 0 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 17 6 0 0 8
Женски 12 7 0 0 4
Укупно 29 13 0 0 12
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 2 0 0 1
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 2 0 0 1
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 1
Укупно 0 0 0 0 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 185. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]