Пређи на садржај

Станце

Координате: 42° 40′ 33″ С; 21° 51′ 20″ И / 42.675833° С; 21.855666° И / 42.675833; 21.855666
С Википедије, слободне енциклопедије
Станце
Панорама села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2022.51
Географске карактеристике
Координате42° 40′ 33″ С; 21° 51′ 20″ И / 42.675833° С; 21.855666° И / 42.675833; 21.855666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина682 m
Станце на карти Србије
Станце
Станце
Станце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Станце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 51 становника (према попису из 1991. било је 129 становника).

Опис села

[уреди | уреди извор]

Станце припада Месној заједници Власе. Од центра овог села удаљено је око 1,5 км. Смештено је са обе стране Рождачке реке, близу њеног ушћа у Ветерницу, по коси званој Обарак и местима Мељак и Црна бара. Налази се између села: Ушевце на истоку, Власе на северу, Рождаце на западу и Добрејанце на југу. У село се долази из правца севера, из Власа, уз корито Рождачке реке (неки је називају Станачка). Прилаз из осталих околних села, осим из Рождаца, је отежан због конфигурације земљишта и слабих путева. Из Рождаца се стиже путем низ Рождачку реку.

Село је разбијеног типа, подељено у две махале: Доњу, у долини Рождачке реке, и Горњу, на брегу Обарак.

До ослобођења 1878. године, село је било настањено Арнаутима. После ослобођења доселили су се садашњи становници, и то: Цвејинци, најстарији досељеници, са Косова, Томинци, не зна се одакле су, Зајци и Калаверци из Власа, Дошљаци из Десивојца, Олелици из Дреновца а Николчаци из Рупја у Грделичкој клисури.

Становништво се бави пољопривредом, пре свега ратарством, сточарством и воћарством, а у долини Рождачке реке и повртарством.

Сеоска слава (крсте, литије) је у Белу недељу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Станце живи 90 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,1 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 32 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,53.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 287
1953. 298
1961. 270
1971. 210
1981. 160
1991. 129 128
2002. 113 113
2011. 81
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 113 100,0%
непознато
  
 0 0,0%
Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 1
  
  
 0
75—79 5
  
  
 2
70—74 7
  
  
 7
65—69 4
  
  
 4
60—64 3
  
  
 3
55—59 0
  
  
 1
50—54 3
  
  
 2
45—49 3
  
  
 6
40—44 5
  
  
 2
35—39 5
  
  
 6
30—34 3
  
  
 2
25—29 2
  
  
 1
20—24 5
  
  
 1
15—19 5
  
  
 3
10—14 4
  
  
 5
5—9 7
  
  
 2
0—4 3
  
  
 1
Просек : 40,1 44,3
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 51 47 47 45 37 38 32


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 5 9 4 4 4 3 2 0 0 1 3,53
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 51 12 28 9 2 0
Женски 40 2 29 8 1 0
УКУПНО 91 14 57 17 3 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 31 20 0 0 2
Женски 20 11 0 0 9
Укупно 51 31 0 0 11
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 1 1 2 2
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 1 1 2 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 1 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 1 1 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1

Галерија слика

[уреди | уреди извор]
  • Источни део
    Источни део
  • Средишњи део
    Средишњи део
  • Западни део
    Западни део

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 184. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Станце&oldid=29895610”